Професори страхују од оцењивања

На појединим факултетима у Београду већ готово пуну деценију студенти оцењују професоре, а од пре четири године то је по „Болоњи” постала и законска обавеза. Лане је просечна оцена испитивача на Београдском универзитету била врло добра, а основна замерка академаца на рад професора била је то што их довољно не подстичу на рад и не дозвољавају активно учешће у настави.

И док су професори задовољни ефектима оцењивања, јер тврде да им од ових оцена зависе и плата и звање, академци сматрају да је све остало „мртво слово на папиру” и најављују да ће тражити да се ствари измене новим законом о високом образовању.

Генерални секретар Савеза студената Београда Ранко Марковић каже да је идеја била добро замишљена, али да није дала жељеног ефекта и да ситуација зависи од факултета до факултета.

– Професори који добију лоше оцене не сносе никакве санкције, тако да се све своди на то да професор види резултат анкете и евентуално нешто промени по сопственој вољи. На мом, Физичком факултету, професори се труде да се коригују, управа проналази механизме, али код нас и има мало студента, па се сви међусобно знамо, тако да је ту ситуација специфична – додаје Марковић.

У анкетном листићу студенти оцењују да ли професори предају јасно и разумљиво, да ли истичу најбитније, да ли долазе припремљени на час, да ли касне, да ли подстичу учествовање студента у настави, да ли им професори дају информације које им могу користити током студија и колико су спремни да одговарају на њихова питања.

Милица Стефановић, студенткиња друге године Медицинског факултета каже да су она и њене колеге до сада попуњавале анкету за сваку катедру и да се то обично ради када се заврши са предметом, односно после колоквијума или испита. Осим професора, оцењује се и рад асистената, као и помоћног особља.

„Мислим да такве анкете треба да постоје, мада ја лично не видим ефекат, ми практично помажемо генерацијама које долазе, јер после оцењивања немамо више контакта са тим професором”, каже Милица Стефановић.

– Ова врста оцењивања рада професора апсолутно има и смисла и ефекта – категорички тврди професор др Милија Сукновић, продекан за наставу Факултета организационих наука, на којем је ова врста анкете био пионирски посао још 2001. године. Професор објашњава да постоје чак три врсте анкета које анонимно попуњавају студенти – прва су оцене о квалитету наставе током семестра, друга о организацији и објективности наставника на испиту, а трећу попуњавају академци приликом подизања дипломе. Тада се оцењује комплетна настава, говоре који су им предмети били најкориснији, да ли су се и где запослили…

– Резултати све три анкете се сумирају на већу и сви наставници у свом поштанском сандучету добијају анкетни листић. Прворангирани добијају књигу или наградно путовање, а професори који су лошије оцењени имају разговор на којем се скреће пажња на пропусте. На тај начин су решени многи проблеми, нарочито код млађег кадра – каже продекан ФОН-а. Студенти се, каже овај професор, углавном жале на кашњење професора, на његову недовољну мотивисаност, на необјективност на испиту…

Анектирање дипломираних студената постоји и на београдском Правном факултету, а Драгиша Потић, задужен за односе с јавношћу, каже да је то вероватно и најискренија оцена, јер су академци тада потпуно растерећени.

– Имамо правилник од 2007. године, а основни циљ је да се подигне квалитет образовања. Прошле године је просечна оцена испитивача на Правном факултету била 4,65, а ово оцењивање је било и један од услова за акредитацију – подсећа саговорник. Најбољи професори кроз плату су осетили шта студенти мисле о њима, а оне који су добили лоше оцене чекала је опомена и разговор са деканом.

Професор др Мића Јовановић, ректор Мегатренд универзитета, каже за наш лист да на њиховим факултетима професоре не оцењују само студенти, већ и да се колеге међусобно оцењују, што подстиче конкуренцију и чини да буду квалитетнији и бољи. Студенти су заштићени, не могу да сносе последице због израженог мишљења, а могу да бирају да ли ће да се потпишу или не.

– Основне примедбе се односе на обим уџбеника и на недовољне педагошке способности професора. Знате, имате много колега који су изузетни кад је струка у питању, али то своје знање не знају адекватно да пренесу. Зато смо и организовали семинаре из педагогије и било је ефекта. Нажалост, било је и оних који се нису кориговали. Неке је немогуће променити, нарочито ако су у познијим годинама, а има и оних који нису спремни на промене – каже професор Јовановић.

На наше питање да ли су ти професори били кажњени, ректор одговара да су до сада искоришћена два механизма – смањење плате или удаљавање из наставе. Тако је један од професора са лошом оценом годину дана радио у библиотеци.