Производња расте, инфлација се смирује

Српски министар финансија, бар судећи по јучерашњем обраћању новинарима, прилично миран данас путује у Даблин: економски пројекције за ову годину се остварују и изнад плана, истина са извесним искораком кад је о инфлацији реч и дилемама колико је реално и добро и за кога јачање динара у односу на евро. Тако ће, како је најавио, са Ирцима понајвише разговарати о ономе у чему су они без премца, а што нама тек предстоји: реализација националног инвестиционог програма и подстицање директних инвестиција, извоза и конкурентности привреде.

Шта то министра чини прилично спокојним? Према бројкама које је изнео у првих шест месеци буџет је приходовао 218,9 милијарди динара, потрошено је 212 милијарди, што је обезбедило и суфицит од 6,9 милијарди динара, наплата пореза на додату вредност и акциза боља је него почетком године, планирани годишњи суфицит изгледа још реалнији, предстоје и приходи од продаје Моби 63, па ће се ребалансом буџета у септембру определити и средства за спровођење Националног инвестиционог плана. Први пројекти су већ одобрени: план за инвестиције у науци и у области електронске државне управе.

Задовољан је министар и растом бруто домаћег производа у првом кварталу за 6,3 одсто и растом индустријске производње за првих пет месеци – 5,9 одсто у односу на исти период прошле године, па очекује седмопроцентни годишњи пораст БДП-а.

И највећи проблем српске економије – инфлација сада средином године изгледа мањи и блажи: у првој половини године износила је 5,7 одсто уз тренд опадања од јуна.

 – Инфлација је у првом полугодишту за само 0,2 одсто виша у односу на планирану, што значи да ипак можемо да рачунамо на једноцифрену до краја године. Лето би требало да донесе додатно смиривање.

На питање новинара о најавама новог антиинфлаторног монетарног режима, Динкић је изразио очекивање да гувернер објавити део заједничког плана.

– Идеја је да се Народна банка концентрише на такозвану базичну инфлацију за цене које се формирају на тржишту и да преузме одговорност за тај сегмент, а Министарство финансија за административно контролисане цене. План повећања административно контролисаних цена објавили бисмо за годину дана унапред и стално га иновирали.

Позитивним кретањима на терену цена, по Динкићу, допринела је и тренутна ситуација на девизном тржишту, нагли раст девизних резерви НБС, што доводи до јачања динара у односу на евро.

– Овакав тренутни курс динара у односу на евро, сасвим је сигурно, стабилизујуће делује на цене. Правили смо анализе утицаја девизног курса на цене и извоз и утврдили да девизни курс и те како утиче на стабилност цена, а да има врло мали утицај на извоз. Чини ми се да ће ова ситуација погодовати макроекономској стабилности, а неће угрозити извоз.

Међутим, новинари су били у дилеми колико је јачање динара реално.

Наравно, оно признаје Динкић, не смета буџету, али то је ипак питање за НБС. "Превелико јачање динара не би било добро за извознике, што за сада није случај. Али, треба имати неку меру, и сигуран сам да би Народна банка интервенисала да се то догоди. То је већ питање за гувернера, а не за мене", објаснио је Динкић и напоменуо да кретање курса треба, ипак, посматрати најмање у једногодишњем периоду, а не само на кратак рок.

В. Јеличић

-----------------------------------------------------------

Хитна реформа пензијског система

Бивши мађарски министар финансија Лајош Бокрош препоручио је Влади Србије да новац из буџета који је наменила јавним инвестицијама усмери у реформу пензијског система. "Уколико ускоро не буде реформисан, пензијски систем у Србији запашће у велике тешкоће, веће од оних које су биле у суседним земљама", упозорио је Бокрош.

У разговору са српским и мађарским новинарима, којем је присуствовао и гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић, Бокрош је објаснио да би било најбоље да се новцем од директних страних инвестиција и приватизације докапитализује државни пензијски фонд и тако обезбеди редовна исплата пензија док не заживе приватни пензијски фондови.

Јелашић се сложио са Бокрошом да је искуство потврдило да држава није добар инвеститор, и указао да би структурне реформе за Владу Србије требало да буду приоритет.  (Бета)