Почела лицитација

Наш фудбал је дефинитивно пао на најниже могуће гране. Ако ништа друго, то доказује и званично последње место на Светском првенству, које смо "освојили" са нула бодова и гол разликом 2:10! О игри коју смо приказали и целокупном утиску оцена би могла да буде још поразнија по нас. Дохватили смо се света, овога пута, али сва је прилика да нам предстоје још црњи дани, речју, чека нас судбина оних који нису схватили да за успех на спортском и не само спортском пољу, није довољна само лепа жеља. Потребно је много више од тога. Много горких речи је просуто ових дана поводом неуспеха наших досадашњих "плавих" и већ постаје отужно понављати их.

Чуло се, међутим и то да нам сада предстоји велики посао око сређивања стања, и окретање новог листа... Као прво, конституисан је нови Фудбалски савез Србије, а потом, како су најавили нови челници, као најважнији задатак поставља се питање избора новог селектора. Јер, већ 16. августа играмо пријатељски меч против Чешке у Прагу. То ће бити први излазак у свет нове – старе чланице светске фудбалске породице под именом Србија. Важније од тога су квалификације за првенство Европе 2008. године.

Питање новог селектора је изузетно важно из више разлога. Прво, зато што је хитно, а потом и зато што ће новог првог човека репрезентације чекати огроман и ни мало лак посао.

Елем, није нам намера да овде говоримо о томе шта ће све морати да уради и са каквим ће се проблемима он суочити. Чини нам се значајнијим да укажемо на нашу стару бољку коју испољавамо у оваквим и сличним приликама када су у питању избори било које врсте. После начелног изјашњавања о томе да то треба препустити стручњацима, односно руководству савеза, итд, одједном у јавности почиње својеврсна лицитација појединаца, у стилу, "знам да ја не одлучујем, али мислим да је тај и тај најбољи..."

Већ се јављају и јављаће се "стари знанци" са својим предлозима за овог или оног, а једини ефекат биће да се унесе забуна и они, можда најбољи кандидати, одврате од кандидатуре. У том "послу" имају и велику подршку дела медија, чији се "посленици" просто грабе око нечијег наводно неутралног и "стручног" мишљења.

У таквим околностима, јасно је, озбиљни људи, тренери са међународном репутацијом – неће учествовати. Опет ћемо заиграти нашу стару игру жмурки, да би све остало по старом, да се ништа не промени, да исти људи задрже исте позиције, јавне или у сенци.

А када уследе нови неуспеси, опет ћемо правити анализе, усвајати нове закључке, тражити разлоге за поразе у нечем, или неком другом.