У граду јеменског Бин Ладена

Oд нашег специјалног извештача
Садах, јануара – Сви јеменски војници на контролним пунктовима ноћу су замаскирани у шалове, тешке војничке шињеле и с рукавицама. Температуре се у планинама северног Јемена ноћу спуштају и до нуле, па војници пале старе аутомобилске гуме да се греју. Несносан смрад запаљених гума дуж мрачног и празног пута, неколико десетина јеменских војника, који стоје или седе на некаквим расклиматаним столицама. Њихова лица једва да се назиру под треперавом светлошћу малих ручних батерија.

Ноћ је споро пролазила у Садаху, граду којег су побуњеници и припадници Ал Kаиде држали под контролом скоро шест месеци. Одмах су објавили да у ову област уводе обавезно шеријатско право. Наиме, у раштркана села изнад града стигао је странац по имену Мохамед Абу Али и донео нешто потајно експлозивно.

„Хиљаду година живели смо овде прилично мирно”, каже ми мештанин Шарија Садуми, „све док није дошао тај странац, тај ђаво.”

„Историја ће га сврстати у непријатеље Јемена, учинили смо све да га отерамо, али док није дошла наша војска то није било могуће”, рече ми Мухтар Мохамед, вођа традиционалних верских редова у северном Јемену.

„Био је велики учитељ”, каже Абдул Азим, други мештанин с дугом црном брадом. „Они који желе да пију пиво и други алкохол, да банче, желели су да он оде.”

У безакоњу и економској немаштини на простору северног Јемена, религија је постала моћна снага која је произвела непредвидиви спој моралног ауторитета и оправданог гнева који је поделио кланове, села и породице. Северни Јемен је тако постао и најновија граница пробуђеног радикалног ислама. Пре неколико година, када је Али и стигао у стару муслиманску школу у подножју планина крај града Садаха, људи су били жељни неке водиље и мислили су да је он из Саудијске Арабије јер је граница врло близу. И мислили су да тајанствени Али проповеда неки виши облик ислама.

„Он је поједноставио ислам. Отворио нам је очи за многе ствари”, прича ми Јусуф Калед, који за себе тврди да је борац за ислам. Онда су локални имами схватили да Али проповеда нешто што се коси с њиховим схватањима ислама, а начули су да је он из Јордана, а не из Саудијске Арабије, колевке ислама. Неки су одмах Алија оптужили и да је британски шпијун. Али је побегао у равницу, неки његови следбеници за њим. Дуго се ни са ким није дружио, многи га никада нису ни срели, иако о њему причају разне приче. Неки су га једва и видели онако у пролазу, иза затамњених стакала џипа „тојота”. Али је ускоро постао нешто као јеменски Бин Ладен.

Но, његови следбеници били су видљиви, а напетост с локалним становништвом довела је до побуне и герилског рата. Иако су рођени управо у планинама северног Јемена почели су да пуштају дуге браде и да ногавице својих панталона везују око чланака. Мештани су их прозвали фундаменталистима, фанатицима и муџахединима. Зову их и вахабитима, исламском сектом која тврди да тежи чистијем ослањању на Куран и у молитвама се директно обраћа Алаху, а не преко имама као посредника.

„Вахабизам је отров за Јемен”, објашњава ми пуковник Насер Џемир. „Вахабизам ће уништити муслиманско јединство, ми не желимо да Јемен буде талац верских сукоба и тероризма.”

Одговарам му да вахабита у Јемену и нема, по неким проценама, превише.

„Али, колико је људи започело комунизам”, пита ме пуковник. Прилично добро говори руски језик, школовао се у бившем СССР-у.

Ситуација је компликована јер Саудијци с друге стране границе такође нису далеко од вахабита, док је у Јемену јак и утицај Турске, а Турци су претежно суфисти. Талибане и Бин Ладена није препоручљиво уопште и спомињати. Наиме, никад се не зна да ли је ваш саговорник њихов симпатизер или није. Шеријатске вредности такође су на цени, многи Јеменци сматрају да би се без шеријатске свести све претворило у тоталитарну државу.

Усамљени војник тужно је испијао „пепси-колу”, остали војници буљили су у мене. Пре два дана месни имам затражио је од војника да не пију пиво, послао је гласника с таквом писаном поруком. Гласнику је речено да може да се врати, али је пре тога морао да прогута поруку. Добро је још и прошао, могао је бити посечен на лицу места кривим јеменским ножем.

„Мирослав, снимај само оно што ти ја кажем”, рече ми пуковник. Јер, на једном хеликоптерском узлетишту, одмах поред шатора, били су амерички специјалци – саветници. На другом, Руси.

Јемен је стара несврстана држава.

Мирослав Лазански