Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

"Хајат" се сели у Специјални суд

"Хајат" се сели у Специјални суд
Џипови више неће возити оптужене од затвора у Бачванској улици до Специјалног суда

Посебна притворска јединица у београдском Окружном затвору, названа "Хајат", у којој је смештено 180 притвореника оптужених за организовани криминал и ратне злочине, биће током наредна три месеца пресељена у Устаничку улицу, у притворски део зграде Специјалног суда. Ускоро ће у Београду бити изграђен и нови затвор који ће моћи да прими 450 притвореника.

Ово је на јучерашњој конференцији за новинаре саопштио Драгољуб Лончаревић, директор Управе за извршење заводских санкција. Он је нагласио да су притвореници Окружног затвора у Београду, њих 320, наставили и током јучерашњег дана штрајк глађу. Од 65 затвореника који су се сами повредили, још 13 притвореника има зашивена уста федерима хемијских оловки. Они су одбили да им лекари скину федере са уста, а осталима је пружена медицинска нега.

Лончаревић је нагласио да у затвору нема побуне и да је ситуација мирна и на задовољавајућем нивоу.

– Реч је о протесту групе притворених лица који је миран, али се манифестовао на специфичан начин. Нема паљења ћебади и разбијања решетака, како су пренели поједини медији – казао је Лончаревић.

Као један од узрока штрајка Лончаревић је навео и стање у држави и дневнополитичке интересе. Он је индиректно потврдио да је идејни вођа протеста Зоран Рашковић Сердар, недавно осуђен за пљачку "Делта банке", не искључивши могућност да је све организовано изван затворских зидина.

Према његовим речима, оваквих догађаја нема у другим затворима, што значи да је ситуација у укупно 28 српских затвора задовољавајућа. Лончаревић је нагласио да је реч о синхронизованој акцији извршеној у раним јутарњим сатима, у којој је, по свему судећи, учествовао и један број запослених.

Лончаревић је потврдио да је услов затвореника био да им се један дан у притвору рачуна као два дана затвора и да су Министарству правде прослеђени разлози за такав захтев: неподношљиви услови живота у затвору, дискриминација, привилегије моћних, богатих и утицајних притвореника који су смештени у делу затвора популарно названим "Хајат", лоши и недовољни услови при пружању лекарске помоћи, затим тортура, дужина притвора, недостатак природног ваздуха, шетње од по 30 минута, корупција у правосуђу и неједнакости у спровођењу закона.

Лончаревић је рекао да се захтев за дупло рачунање притвора не може испунити. Он је то назвао жељом за "бенифицираним радним стажом", што је незабележено у било којој европској држави.

Лончаревић је потврдио да услови смештаја нису у складу са европским стандардима и да је у том смислу захтев притворених оправдан. Према његовим речима, у Окружном затвору је 770 притворених иако је капацитет 450. Такође, од марта 2003. године број затвореника је повећан за трећину тако да их у српским затворима има око 8.200, иако капацитети омогућавају боравак 6.200 притвореника.

Лончаревић је додао да управа на чијем се челу налази интензивно ради на побољшању услова боравка у затворима у Србији и да ће бити настављена адаптација у Окружном затвору у Београду, као и у другим затворима.

Говорећи о фотографијама објављеним у неким медијима, Лончаревић је указао да су оне снимљене мобилним телефоном Зорана Рашковића Сердара. Против чувара који је унео мобилни телефон у собу Зорана Рашковића и којим су снимљене фотографије покренут је дисциплински поступак и поднета кривична пријава. Лончаревић је оценио да постоји корупција у државним органима и да углавном запослени у затвор уносе недозвољена средства и дрогу.

Затвореници који протестују тражили су, између осталог, да се утврде узроци смрти Милана Гарића, Милана Петковића и Миодрага Милошевића. Лончаревић је рекао да за узрок смрти Милошевића нема податке, али је са сигурношћу утврђено да је Милан Петковић умро од прејаке дозе наркотика, док је Гарић преминуо услед срчаног удара.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.