Озбиљне и лаке ноте

Почетком овога месеца београдска концертна сезона утихнула је таквом брзином да су извођења класичне музике постала права реткост. Стога је концертом Гудача Св. Ђорђа под управом Филипа Симонса (4. јул, Свечана сала Скупштине Београда), последњим у овосезонском програму агенције Југоконцерт, публици пружена ретка прилика за присуство концерту уметничке музике у летњем периоду. Истовремено, с обзиром на то да je у солистичкој улози на овом концерту наступилo чак троје виолончелиста, поменуто вече имало је и функцију својеврсног одјека Београдског међународног чело феста који је, након три успешне године свога постојања, нажалост, отказан.

Програм концерта чинила су дела аутора 20. века. Започет је композицијом "Cartoon", једном од кључних у стваралаштву Зорана Ерића и једном од култних у српској музици 80-их година прошлог века. Чини се да је њено извођење и оркестру и диригенту послужило за почетно заједничко уходавање које је унеколико умањило јасноћу композиторове идеје. Уследио је "Адађо" Самјуела Барбера, одсвиран веома страствено и ангажовано. У тумачењу комада "Виолончела, вибрирајте!" савременог италијанског ствараоца Ђованија Солиме, две солистичке деонице – које међусобно дијалогизирају, допуњују се, сустичу и заједнички трансформишу – биле су осенчене особеним сензибилитетом изврсних младих солиста: жустрином, одлучношћу и прегнантношћу Маје Богдановић и више лирским изражајним гестом Александра Бузлова. Француски уметник Филип Милер наступио је као солиста у композицији "Три јесења пејзажа" Жака Кастереда, уз Ерићево дело музички најзахтевнијем сегменту програма. Током три међусобно контрастна комада Милер je обликoвao живописнe звучнe сликe, наглашено виртуозне у другом, и музикалне у последњем комаду.