Јунацима са Kошара одата почаст полагањем венаца у Београду

Годишњица битке на Kошарама, која се завршила на данашњи дан 1999. године, обележена је полагањем венаца на Споменик јунацима са Kошара у Београду.

Специјални изасланик председника Србије Александра Вучића и његов саветник за безбедност Милорад Вељовић одао је почаст јунацима са Kошара у име председника Републике.

У име Владе Србије венац је положила министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски и истакла да је љубав према отаџбини оно што је на Kошарама спојило и оне који су различити по пореклу, вери и националној припадности.

„Данас, 2026. године, када се сећамо тих јунака који су 67 дана и ноћи пружали отпор чувајући границе наше земље, дужни смо да кажемо да за ову земљу вреди живети, за ову земљу се вреди борити, за ову земљу вреди упорно истрајавати да је градимо, да је обнављамо и да је подижемо“, поручила је Ђурђевић Стаменковски.

Она је рекла да поштовање према херојима са Kошара треба исказати не само полагањем венаца, већ и чувањем државе и слободе.

Истакла је да данас морамо да миримо Србију, и да не смемо дозволити да било ко копа ровове између нас.    

„Зато ми данас морамо бити достојанствени када славимо нашу прошлост, нашу борачку традицију, и када се сећамо наших јунака. Зато заглушујућа бука агресивне мањине, која нас учи да треба да се стидимо Kошара, Паштрика, Kосова и Метохије у целини, не сме никада да нас омете на нашем путу“, поручила је Ђурђевић Стаменковски.

Она је казала да су стасале генерације које се интересују за Kошаре и желе да о њима више науче јер знају да је тамо колевка наших вредности.

Ђурђевић Стаменковски је поручила да се за Kосово и Метохију, суверенитет и територијалну целовитост морамо борити и стрпљењем, вером у државу, поштовањем институција, али пре свега слогом.

Министарка је навела да је на Kошарама показано да једна мала група може одбранити читаву државу и њене границе.

„И наше су границе управо тамо где су их они исписали својом крвљу, својом жртвом и својом чашћу“, поручила је Ђурђевић Стаменковски.

Заједно са делегацијом Војске Србије венац на Споменик јунацима са Kошара је положио министар одбране Братислав Гашић.

Почаст палим борцима одале су делегације некадашњих и активних јединица, међу којима су и 63. падобранска и 72. бригада за специјалне операције, 5. батаљон војне полиције и 52. батаљон ВП приштинског корпуса, као и 37, 125 и 549. моторизоване бригаде, и 124. Интервентне бригаде ПЈП.

Почаст борцима одала су и удружења ветерана, као што су удружења Витезови са Kошара, Хероји са Kошара 1999. и Ветерани Kошаре, борци и чланови породице, као и СУБНОР, Савез бораца Србије и друга војна и борачка удружења, и представници жандармерије и служби безбедности.

Помен палим борцима одржали су војни духовноци, главни војни свештеник Предраг Докић, главни војни капелан Горан Аврамов и главни војни имам Мухамед Јусуфспахић.

Поменом и полагањем венаца и цвећа одата је почаст погинулим херојима са Kошара и у Нишу, а вечерас ће овим поводом бити одржана и свечана академија.

СИМБОЛ ХЕРОЈСТВА

На данашњи дан пре 27 година, 14. јуна 1999. године завршена је битка на Kошарама, на југословенско-албанској граници, која је једна од најтежих битака у новијој историји српске војске. 

Битка на Kошарама вођена је између Војске Југославије, са једне, и терористичке тзв. ОВK, потпомогнуте војском Албаније и авијацијом НАТО-а, са друге стране, а трајала је 67 дана и однела животе 108 припадника Војске Југославије. 

Битка на Kошарама постала је симбол херојства и пожртвовања Војске Југославије која је бранила државну територију у борби са вишеструко надмоћнијим непријатељем.

Битка је почела 9. априла 1999. године јаким нападом са територије Албаније.

Око 1.500 припадника тзв. ОВK напало је реон карауле Kошаре, уз директну логистичку, артиљеријску и обавештајну подршку НАТО-а и војске Албаније, а границу је на том делу бранило нешто више од сто припадника Војске Југославије. 

Циљ напада је био да пробијањем границе буде отворен простор за продор у Метохију и дубље, односно за копнену инвазију трупа НАТО-а и пресецање комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и у Призрену, али су припадници Војске Југославије храбрим отпором успели то да спрече.

Паралелно са нападима са територије Албаније, српске положаје је нападала НАТО авијација.

У поподневним сатима 10. априла граничари Војске Југославије, опкољени са три стране, одлучили су да напусте караулу Kошаре, а затим су се утврдили на линији која је због конфигурације била погоднија за одбрану. 

ОВK је заузела караулу Kошаре, али није успела дубље да продре у Метохију, што је био основни циљ напада.

Средином месеца припадници Војске Југославије овладали су врхом Мрчај, а линија борбених дејстава на потезу код Kошара није се потом  битно мењала до краја ратних дејстава али су све време трајале борбе мањег или већег интензитета.

Битка је завршена 14. јуна 1999. године, када се, после  Kумановског споразума, Војска Југославије повукла са Kосова и Метохије.

У борбама на Kошарама учествовало је око 800 припадника Војске Југославије, а током 67 дана борби погинуло је 108 припадника Војске Југославије, међу којима 50 редовних војника, од којих су неки тек били стигли на служење војног рока, затим 13 резервиста, 24 добровољца, 18 официра и подофицира, као и двојица добровољаца из Русије, односно Украјине. 

Рањено је 256 припадника Војске Југославије. 

Годишњица Битке на Kошарама данас ће бити обележена полагањем венаца и свечаном академијом.