Милица мења свет

НОВИ САД – У Сједињеним Америчким Државама данас има више од милион инжењера и није претерано рећи да они креирају не само будућност САД, већ и великог дела света. Међу њима је тек десет одсто жена. Да би у ову професију привукли што више девојака, Америчко удружење грађевинских инжењера покренуло је информативну кампању и објавило једну књигу "Мењајући наш свет" у којој се налази 238 имена, а међу њима и биографија наше Милице Калуђерски.

Тек јој је 36 година, у Америци је тек осам лета, а ушла је у књигу која бележи америчку историју и почетке америчког "женског инжењерства" са Елен Свелоу Ричардс (1842–1911), једном од првих еколога у историји планете. И Ричардсова је, као санитарни инжењер Института за технологију у Масачусетсу, бринула тада о чистој води баш као и наша Милица данас, као "старији инжењер првог реда" у фирми ПБСЈ са седиштем у Мајамију, у Флориди.

Милица ради у Хидрограђевинском одељењу ове фирме у Сан Дијегу у Калифорнији и то на послу пројектовања уређаја за пречишћавање отпадних вода, на прорачунима црпних станица, постављању сигнализације, а најужа специјалност јој је пројектовање великих акваријума по целој Америци.

Почасна титула

О нимало лаком професионалном путу до овог престижног места у америчкој историји инжењерства, о америчким искуствима и о поређењу са нашим истраживачким радом, условима и науком, разговарамо са Милицом Калуђерски у Новом Саду, у њеном кратком летњем предаху: дошла је да посети родитеље, родни град и пријатеље, на пропутовању према Грчкој.

Ова савремена млада жена, која управо пројектује у Лас Вегасу један од најатрактивнијих акваријума у свету, завршила је у Новом Саду средњу хемијско-технолошку школу, а потом и Технолошки факултет, смер микробиолошких процеса. Први посао добила је у једној малој пројектној организацији "Процесинг" у Петроварадину. Паралелно је уписала последипломске студије на ТЕМПУС-у, редовно полагала испите из заштите животне средине и конкурисала за студентску праксу на Универзитету у Сан Дијегу у Калифорнији.

Били су то Миличини "први амерички дани". После праксе у лабораторијама и на градском уређају за пречишћавање вода у Сан Дијегу тамо је завршила и последипломске студије. Миличина просечна оцена са новосадског факултета у рангу оне за коју се у САД добија cum laude ("почаст") препоручила је за комплетну стипендију што је значило – звање асистента у научном раду и плаћену школарину. У току студија положила је све испите са просечном оценом cum laude и захваљујући томе ушла у Деканску књигу студената Калифорније за 2001. годину у којој су имена хиљаду најбољих студената са свих калифорнијских универзитета...

Већ у току студија је постала и члан почасног Удружења грађевинских инжењера САД. Магистарски рад је одбранила 2001, исте године је положила и инжењерски испит за грађевину при Инжењерској комори САД и постала лиценцни инжењер с бројем 110847.

Све то заједно отворило јој је пут за радно место у грађевинско-пројектантној фирми ПБСЈ. За ову фирму ради 8.000 људи из свих струка грађевине у 88 седишта на простору читаве Америке. Од тада Милица ради углавном пројекте за највеће и најпознатије акваријуме у свету, а ове године је положила и испит за овлашћеног пројектанта с правом да ради на читавој територији САД.

– Мој посао није нимало једноставан, али је пун изазова и врло занимљив: како одржати живот у акваријуму, како направити слану воду и како је рационално одржавати, а да при томе ниједан параметар животне средине не буде нарушен. Пројектовала сам, поред осталих, и услове за акваријум у Голденгејт парку у Сан Франциску, једном од најстаријих акваријума и научних установа у Америци, који ће имати, када буде завршен, око 200.000 галона или око 800.000 литара воде! Ту огромну количину воде држи акрилик зид дебљине пола метра са одличним оптичким карактеристикама које не мењају изглед подводног света. Само две фирме на свету производе тако добар акрилик, те дебљине, а једна од њих је јапанска – прича Милица Калуђерски о свом послу.

Ових недеља Милица Калуђерски ради и на пројекту једног од најнеобичнијих акваријума у свету. Власници ланца више од 300 хотела у Америци у старом делу Лас Вегаса купили су хотел, сада га реновирају и дограђују и желе да направе велики акваријум за ајкуле у средини базена у којем ће уживати – гости хотела! Наравно, ајкуле ће бити одвојене специјалним акрилик зидом, а посебна занимљивост биће огромни тобоган који ће се с трећег спрата спуштати у приземље, заправо пролазећи кроз акваријум са ајкулама! Гости ће седети у води, испијати своја пића, а поред њих ће пролазити ајкуле – иза акрилик зида! Једна од многих невиђених акваристичких атракција коју потписује Милица Калуђерски, а многе је већ остварила у пројектима акваријума у Хјустону, Нешвилу, Вегасу, Денверу, Колораду...

Мост носталгије

– Добра ствар у Америци је чињеница да, ако сте паметни и вредни, можете све постићи! Још је то обећана земља за све оне који нису просечни. Наравно, није неважно ни у којој години се оде у Америку... Наравно, у души увек остаје носталгија и неке разлике које није лако превазићи. Па, ипак, и у том смислу Калифорнија је сјајан простор, јер су тамо – сви странци, сви су однекуд дошли, што с многим другим државама није случај – каже наша саговорница и истиче да је "у приватном бизнису све врло сурово, да се не може опстати ако им не доносите паре".

– Има доста нашег света који је тамо успео, заправо много је више оних који су дошли и успели, него обрнуто. Има и оних који не могу да прихвате разлике и оних који се враћају у Европу, јер мисле да ће им тамо бити боље. У Калифорнији има свега, али нема наших Цигана-тамбураша...

– Питала сам своју професорку из Сан Дијега – како прећи преко моста носталгије, јер је и она сама стигла из Европе. Рекла ми је да се прва генерација до краја живота осећа да је на средини тог моста између Старог континента и "нове земље". Следеће генерације то подносе много, много лакше... Живот је у Америци, ипак, много лакши, бар кад је реч о ситницама које и чине живот, јер, све је окренуто – човеку. Али и овде се ствари покрећу, све ми делује много боље и позитивније него пре четири године када су људи били депресивни. Сада су, видим, решили да се боре, многи су се запослили и све то улива неку наду – каже, на крају разговора за наш лист, Милица Калуђерски, једна од 238 најбољих инжењера у историји Америке.