Повишица приправницима

Јунске плате државних службеника у Србији, које се исплаћују у јулу, биће веће од мајских за два до 40 одсто, најавио је, или боље рећи потврдио министар финансија Млађан Динкић. Док већина чиновника са ниским примањима ову двопроцентну повишицу доживљава као "прст у око", јавност је већ стигла да се забрине због горње границе повећања. Да не буде забуне, и сам министар је био врло прецизан: 40 одсто већу плату добиће овога пута само они најмлађи државни службеници са мање од пет година радног стажа и са звањима приправник, стручни сарадник и виши стручни сарадник, који и имају најмање плате. Реч је платама од 13.000 до 20.000 и људима који углавном имају високу стручну спрему. Разлог за веће од просечног повећања је логичан – да би се спречило да млади кадрови који се запосле у управи после годину или две, што се најчешће догађа, оду у приватни сектор, међународне или финансијске организације, тамо где им се и платама потврђује и знање стицано на високим школама и вештине – од рада на компјутерима до страних језика и где имају много веће перспективе за напредовање у каријери. Да опет не буде изненађења, њима ове године следује, како је већ најавио министар, укупно повећање од 62 одсто.

Све друге повишице су редовне, са синдикатима раније, закључно са мартом договорене, буџетом предвиђене и уклапају се у план да се ове године запосленима у државним органима, организацијама и јавним службама зараде повећају од 15 одсто, на колико могу да рачунају у класичној државној управи до 48 одсто, колико је предвиђено за здравство. Према степену у коме је извршена и рационализација у појединим секторима. И то постепено – у пролећним, летњим и јесењим траншама.

Тако ће јул запосленима у институцијама културе донети веће плате од шест до 17 процената, у вишем и универзитетском образовању и полицији за 12, основном и средњем образовању четири, а свим осталим који примају плате из републичког буџета два одсто. Два одсто у овој тури добиће и здравство које је имало већу повишицу у априлу и очекује га још по једна, у септембру и новембру, да би до краја године достигло 48 одсто, колико му је намењено за целу годину.

Логично је да су плате државних чиновника под посебном лупом јавности, да порески обвезници с правом хоће да знају где иде новац који уплаћују у државну касу и да су економисти забринути да се тај новац не прелије, кроз платне коверте, у потрошњу. Међутим, не сме се заборавити ни неколико чињеница: пре свега да је овог пута реч о чиновничким, а не функционерским платама. Да су државни службеници годинама плаћали цех лошег здравља јавних финансија, примајући ем мале, ем нередовне плате и да је дошло време да се тај грех али и однос према државној администрацији исправи.

Ма колико грубо звучало, има истине у ономе да су због таквог односа према запосленима у управи у њој остајали углавном, како то неко рече, "неспособни мушкарци и добро удате жене" и да се и данас само накратко задржавају сви који могу боље да се удоме у некој доброј фирми или организацији.

Наравно, и неправде и нелогичности се могу исправљати само према стварним буџетским могућностима. И уз једну обавезу оних који се реформом државне администрације, укључујући и реформу примања запослених, баве,  да смање број чиновника и сведу га у стварно потребне оквире. Јер, и сада велики део буџетског колача одлази на плате оних који се финансирају из буџета. Не због висине примања, већ због дужине платних спискова. Оном брзином којом се сваки сектор појединачно буде ослобађао својих вишкова и рационализовао остале трошкове, у тој мери ће бити боље, односно плате веће и онима који остану да раде у управи. И у тој мери ће њихов мотив да раде професионално по захтевима савремених администрација бити већи.