Рудари стали уз раднике Жељезаре

Никшић –  Велики број грађана Никшића аплаузом и овацијама дочекао је раднике Жељезаре и њених некадашњих погона Ливнице, Радвента, Промонта, ММК Друштвени стандард који су јуче, као и претходног дана, пред зградом локалне власти одржали протестни скуп.

– Уколико Влада Црне Горе и пословодство Жељезаре не испуне наше захтеве, сутра ћемо протестни скуп одржати на никшићком скверу, највећој саобраћајници на уласку у град – рекао је Јанко Вучинић, председник синдиката Жељезаре, и нагласио да ће у уторак уколико се до тада не испуне њихови захтеви кренути за Подгорицу.

Са радницима Жељезаре за Подгорицу ће кренути и рудари, копачи из јаме  „Биочки стан”, али и радници многих никшићких колектива који су остали без посла и не примају редовне зараде, а таквих је у овом граду немали број.

– Има нас довољно да кажемо да нећемо дозволити да се затвори Жељезара и Рудник и да останемо без посла, да Никшић буде мртав град. Над судбином радника и њихових породица у овом граду и камен би проплакао – казао је први човек радничке класе Жељезаре.

Александар Рогановић, председник синдиката кључног погона Жељезаре, Челичане, запитао се да ли заиста у Црној Гори године почињу јануаром и да ли су они који су на власти продали своју дедовину, као што су продали фабрике у којима радници данас гладују.

Подршку железарцима дали су и никшићки рудари. Марко Николић, који је у јами „Биочки стан” са својим колегама провео осам дана, рекао је да јамски копачи дају пуну подршку колегама металурзима и да ће са њима остати и ићи у Подгорицу, ако буде требало, све док се захтеви радника Жељезаре не испуне.

– Где је градоначелник Никшића Радојичић  – питао је Марко Николић. – Није са нама био ни у јами  „Биочки стан”, а нема га ни данас овде.

Алекса Маројевић, председник регионалног одбора Уније слободних синдиката, рекао је да раднике у Никшићу и Црној Гори власт већ две деценије  „деформише”.

– У Црној Гори радници су остали без основних права! Социјално раслојавање је дошло до границе издржљивости. Никшић постаје луча синдикалне слободе. Окупићемо све оне у овоме граду који мисле својом главом и не плаше се ничега. Нећемо да умиремо стотину пута. Тежимо само оном што нам припада и не тражимо ништа више –  казао је Маројевић.