Неподобни ,,Маршал” у Галерији САНУ

Недавно су у ,,Политици” (од 4. јануара) објављене изјаве и полемички ставови неких стручњака у вези са поставком монументалне изложбе слика Паје Јовановића у Галерији САНУ. У презентацији разноврсних тема и портрета, као занимљиви и интригантни доимају се портрети, то јест стојеће фигуре три владара: цара Франца Јосифа, краља Александра и Јосипа Броза Тита. Изложени заједно, портрети владара настали у различито време делују као комплементарне историјске личности које асоцирају на догађаје, ратове, личне судбине.

Код неких стручњака, историчара уметности, излагање Титовог портрета изазвало је, међутим, сасвим опречна мишљења. Најрадикалнији у критици ,,Маршала” био је др Динко Давидов, историчар уметности, академик, који је, како је рекао, уверавао стручњаке, посебно аутора изложбе Петра Петровића из Народног музеја, да овај портрет изопшти из поставке. Стручњаци (др Мирослав Тимотијевић и кустос Петровић) су истакли: ,,Хтели смо да дамо праву слику уметника”, а др Давидов је у једном тренутку рекао: ,,Осим тога, реч је о владару који је нанео велика зла српском народу”.

После ове оцене др Давидова осетиће се прозваним стотине аутора, посебно академика (М. Милуновић, М. Поповић, Д. Оташевић, М. Тартаља…), који су лик и личност Тита интерпретирали на разне начине, неки у више верзија.

Овај тако настали моментум истовремено призива још једно интригантно питање које лебди и данима се намеће. Питање: зашто слика цара Франца Јосифа из 1916. нимало не тангира никога, па ни др Давидова. Заћутало се, није интригирала година настанка помпезног портрета, та трагична ,,1916” која је уцртана поред чизме цара.

Нема нејасноћа и недоумица о цару и сликару, нема списа и записа о њиховом времену. Индикативно је да документација, грађа о раду и понашању институција и појединаца Срба (сликари, официри, генерали, епископи) тавори у забитим просторима цркава, епископија, владичанских дворова. Нека документа која су процурела говоре, на пример, о верноподаничкој подршци том прејасном, премудром ћесару, велики је жал и пијетет за смрт у Сарајеву прејасног престолонаследника. Уз литургију су молитве Богу да отац нације издржи у рату јер ,,његова бол је и наша бол”.

Очекујемо од стручњака да нам енклаве некадашње монархије (Беч, Будим, Задар) обелодане факта и арте факта, јер нека документа указују на значај многих неистражених и још недоступних архивалија. Значајније је откривање него изопштавање творевина, поготово уметничких.

историчар уметности