Nepodobni ,,Maršal” u Galeriji SANU

Nedavno su u ,,Politici” (od 4. januara) objavljene izjave i polemički stavovi nekih stručnjaka u vezi sa postavkom monumentalne izložbe slika Paje Jovanovića u Galeriji SANU. U prezentaciji raznovrsnih tema i portreta, kao zanimljivi i intrigantni doimaju se portreti, to jest stojeće figure tri vladara: cara Franca Josifa, kralja Aleksandra i Josipa Broza Tita. Izloženi zajedno, portreti vladara nastali u različito vreme deluju kao komplementarne istorijske ličnosti koje asociraju na događaje, ratove, lične sudbine.

Kod nekih stručnjaka, istoričara umetnosti, izlaganje Titovog portreta izazvalo je, međutim, sasvim oprečna mišljenja. Najradikalniji u kritici ,,Maršala” bio je dr Dinko Davidov, istoričar umetnosti, akademik, koji je, kako je rekao, uveravao stručnjake, posebno autora izložbe Petra Petrovića iz Narodnog muzeja, da ovaj portret izopšti iz postavke. Stručnjaci (dr Miroslav Timotijević i kustos Petrović) su istakli: ,,Hteli smo da damo pravu sliku umetnika”, a dr Davidov je u jednom trenutku rekao: ,,Osim toga, reč je o vladaru koji je naneo velika zla srpskom narodu”.

Posle ove ocene dr Davidova osetiće se prozvanim stotine autora, posebno akademika (M. Milunović, M. Popović, D. Otašević, M. Tartalja…), koji su lik i ličnost Tita interpretirali na razne načine, neki u više verzija.

Ovaj tako nastali momentum istovremeno priziva još jedno intrigantno pitanje koje lebdi i danima se nameće. Pitanje: zašto slika cara Franca Josifa iz 1916. nimalo ne tangira nikoga, pa ni dr Davidova. Zaćutalo se, nije intrigirala godina nastanka pompeznog portreta, ta tragična ,,1916” koja je ucrtana pored čizme cara.

Nema nejasnoća i nedoumica o caru i slikaru, nema spisa i zapisa o njihovom vremenu. Indikativno je da dokumentacija, građa o radu i ponašanju institucija i pojedinaca Srba (slikari, oficiri, generali, episkopi) tavori u zabitim prostorima crkava, episkopija, vladičanskih dvorova. Neka dokumenta koja su procurela govore, na primer, o vernopodaničkoj podršci tom prejasnom, premudrom ćesaru, veliki je žal i pijetet za smrt u Sarajevu prejasnog prestolonaslednika. Uz liturgiju su molitve Bogu da otac nacije izdrži u ratu jer ,,njegova bol je i naša bol”.

Očekujemo od stručnjaka da nam enklave nekadašnje monarhije (Beč, Budim, Zadar) obelodane fakta i arte fakta, jer neka dokumenta ukazuju na značaj mnogih neistraženih i još nedostupnih arhivalija. Značajnije je otkrivanje nego izopštavanje tvorevina, pogotovo umetničkih.

istoričar umetnosti