Чудна рачуница

Одлуком аустријске владе, донетом прошле среде на ванредној седници Савета министара у Бечу, да обавеже земаљске органе покрајине Корушке на постављање двојезичних топографских написа испред места у којима живе припадници словеначке мањине, корушким Словенцима пружена је могућност да, унеколико, остваре мањинска права, загарантована Државним уговором – шездесет и једну годину после потписивања и ратификације.

Документом из 1955. године стављена је тачка на десетогодишњу савезничку окупацију Аустрије, по свршетку Другог светског рата, а пуна независност Друге републике условљена је испуњавањем низа обавеза, између осталог, поштовањем статуса и права националних мањина. Државни уговор, ипак, Словенцима није донео практичне добробити. Одредбе су остале – слово на папиру. Мањинска права из Државног уговора су ограничавана – од лимитирања броја посланика којима би у савезном парламенту било дозвољено да говоре на свом, словеначком језику, до постављања топографских табли испред места у којима они живе. Чак и када нису у мањини, већ представљају већинско становништво.

Најновија одлука Савета министара односи се на укупно 141 топографски напис. Од тога је 77 већ монтирано, постављање даљих 16 је непосредно наложено, док ће преосталих 48 доспети на своја одредишта у етапама, најкасније до краја 2009. године. Наравно, само ако уколико у тим местима и тада буде регистрован довољан број припадника националне мањине.

Страх од тровлашћа

С обзиром на чињеницу да је израчунавање мањинског постотка у поменутим општинама почивало на логици тешко разумљиве и образложиве пропорционалности, текст документа, и аутори, обрели су се у жижи критике: "Реч је о компромисном решењу, без правног покрића и без освртања на демократске принципе", оценио је социјалдемократски идеолог Каспар Ајнем, уз цитат текста обавезујуће одлуке, који говори сам за себе: "Називи места морају бити исписани на двојезичним топографским таблама, уколико у њима живи најмање петнаест одсто мањинског, словеначког становништва. Правило важи тек ако у ширем саставу округа живи десет, или више, одсто припадника те мањине."

Сабирајући мањине у општинама, окрузима и срезовима, статистичари су израчунали да је Словенцима ускраћено право на двојезичне топографске натписе у најмање две стотине даљих места. Представници словеначке мањине тврде да би требало да буде постављено укупно 394 двојезична натписа. А критичари садашње праксе додају да је реч о политичкој дискриминацији мањинске заједнице Словенаца – из страха, да би у склопу европских препорука о регионализацији и повезивању мањина могло да дође до оформљења неке врсте словеначког кондоминијума (сувласништва), који би се простирао преко три државне границе – словеначке, италијанске и аустријске.

Границе толеранције

Неки аустријски историчари су ових дана направили интересантно поређење нове одредбе о двојезичним таблама са праксом аустријског цара Јозефа II. Едиктом о толеранцији (Tolleranzedikt) аустријски цар је 13. октобра 1781. године укинуо искључиво право католичке цркве на подизање цркава и храмова: "Ако се на сат пешачења може затећи више од сто припадника друге вероисповести, онда им се у тој области мора сазидати њихова црква." Толеранција је, наравно, имала своје границе – уз "туђу" (протестантску или православну цркву) подизана је још једна католичка, да би се обележио примат већинског верског опредељења.

Најновија одлука о постављању двојезичних топографских натписа, производ договора коалиционе владе центра и деснице, образована од демохришћана канцелара Волфганга Шисела и припадника Покрета за будућност Аустрије, корушког поглавара Јерга Хајдера, подстакла је и подозривост друге врсте: "Није ли уочи јесењих, парламентарних избора већ постигнут договор у начелу о новој десничарској коалицији", запитао се коментатор бечког "Стандарда". При том је упутио на закључак: "Брисел увелико толерише учешће екстремне деснице у владама земаља чланица, у име очувања европских вредности. А дефиницију права мањина и њихово остварење препушта наклоности страначких стратега ка склапању (надри)историјских компромиса, као у Аустрији, да би се са дневног реда избрисало неугодно питање третмана мањина."