Спорна граница

Од нашег сталног дописника
ЉУБЉАНА, 5. јула – Пошто је Словенија прва уручила ноту Хрватској преко амбасаде у Љубљани, хрватско Министарство спољних послова и европских интеграција узвратило је нотом Словенији преко амбасаде у Загребу, сазнаје "Политика". Хрватска одбацује наводе Словеније и узвраћа оптужбама. Овдашњи медији нису пренели вест о хрватској ноти, али јесу иницијативу првака Јаншине коалиције да грађани на референдуму одлуче сме ли Хрватска у ЕУ.

Овим су односи између две државе пали на најнижу тачку у последњих неколико месеци. Љубљана је протестовала због "једностраних хрватских територијалних захвата између насеља Хотиза и реке Муре", јер је "Хрватска самоиницијативно изградила мост на Мури и пут до заједничког малограничног прелаза Свети Мартин – Хотиза". Словеначки МИП тврди да је тиме "повећана опасност од поплава и угрожена словеначка државна територија, а Хрватска радила без сагласности Словеније".

Рупелов захтев

Министар Димитриј Рупел подсетио је колеге у Загребу да је такав потез у супротности с поштовањем "стања на дан 25. јуна 1991. и Заједничком изјавом о избегавању инцидената", потписаном 10. јуна 2005. на Брионима. Рупел захтева да Хрватска из истих стопа достави документацију о градњи моста и друма бесправно подигнутим на словеначкој земљи, јер Загреб мора да се уздржи од једностраног "прејудицирања решења пограничних питања између Словеније и Хрватске", пошто то није у складу с "европским начелима које кандидати за улазак у ЕУ морају да поштују".

МИП Хрватске отписао је својом нотом и подсетио министра Рупела да је "мост код Св. Мартина изграђен између две обале Муре које у том појасу без сумње припадају Хрватској", и да су радови били "усклађени са органима Словеније, у оквиру Споразума о пограничном саобраћају и сарадњи". Министар мора, туризма, саобраћаја и развоја Хрватске Божидар Калмета јуче је одложио отварање моста, одбацивши словеначке оптужбе да мост и пут мењају стање затечено на граници приликом осамостаљења две државе и да повећавају претњу од поплава за словеначко насеље Хотиза. Одбачени су и наводи да је мост саграђен без сагласности званичне Љубљане, што намеће питање – ко говори истину, Калмета или Рупел.

Љубљански медији пренели су вест да је Калмета одустао од моста, али не и новост о узвратној хрватској ноти, нити инсинуације које упућују на закључак да је словеначка страна пристала, па одустала од градње моста, који је искоришћен за нови међудржавни инцидент. Нерешено питање границе у Међумурју, где река Мура представља природну међу, није први пут разлог за размену тешких речи између две државе. Тензије расту у време обилних падавина, кад се вода излива из корита реке која је у бившој заједничкој држави деценијама раздвајала и спајала људе на тада невидљивој републичкој црти.

Проблем нису само насипи

После осамостаљења, средином деведесетих година минулог века, хрватски органи изненада откривају да се део земље за коју се сматрало да припада Словенији – налази у Хрватској. Принцип о поштовању "граница катастарских општина" доследно је примењен на Мури, али не и у Пиранском заливу (иначе би Хрватска морала да препусти Словенији све засеоке до реке Драгоње). Становници са словеначке стране Муре тврде да је "све отишло врагу" кад су хрватски органи присвојили надлежност и на (дотад словеначкој) левој обали реке. Хрватски грађевински инспектор 1996. забрањује словеначким стручњацима да подигну насип уз леву обалу Муре код Хотизе, чиме би се од поплава заштитила словеначка села.

Према катастру половина насипа лежи у Хрватској, чије власти одбијају да дају грађевинску дозволу за санацију прве линије одбране од поплава, па је та у лошем стању, нарочито у општини Лендава (Словенија). Мештани су остали и без скеле захваљујући одлуци хрватских органа који су словеначко "пловило" прогласили "технички неисправним", а онда је превоз између обала преузела ислужена војна лађа, која нема техничких проблема, јер је власник с десне (хрватске) обале.

Кад запрети водена стихија, житељи се бране прастаром методом – припадници цивилне заштите словеначког Помурја спасавају леву обалу Муре постављајући  џакове песка. Марија Позсонец, једини посланик мађарске народности у словеначком парламенту, изјавила је да нису проблем само насипи, него и "словеначка спољна политика" јер не гарантује заштиту од поплава.

Приликом последњих бујица распамећени људи с обе стране реке, покушавајући да заштите своју имовину, готово су насрнули једни на друге. Људска несрећа натерала је политичаре на размишљање, па је председник Стипе Месић закључио да би, ако "са Словенијом не буде договора о изградњи насипа, могло доћи до штете, како на нашој тако и на њиховој страни".