Кад транзициона вештица истресе пасуљ на шарену мушему, па се напије кафе, а потом преврне шољицу на старе новине и зарије прст у соц, и коначно, кад кроз кристалну куглу на крају вашег пута види дијаманте, чланску карту владајуће странке и листић лота са добитном комбинацијом, знајте да је у праву. Срећа и кинта тињају у тој мрачној, вештичјој соби. Али, не за вас. Српске ђаволице, гатаре и пророчице су на тржишту сујеверја, страве и оностраног махом пуне као бродови. Који, наравно, никада неће потонути. Зашто онда верујемо да ћемо у шареним куглама с кинеске пијаце пронаћи срећу? Верујемо ли, заиста, да ће старе влашке бабе, чије експозитуре црне магије у мистичној источној Србији раде пуним капацитетом, као дорћолски драгстори, заиста избајати неваљале мужеве, тако да ови кукуричу свако јутро или се, према кретенским рецептима, набијају на јежеве. Да ли ће нам бели магови открити када ћемо закорачити у предворје НАТО-а, Партнерства за мир, или савеза са Русијом и Белорусијом, а политички коректни астролози, као пред сваке изборе, објавити да су им звезде баш ових дана дошапнуле за кога да гласамо. Кад прочитате да у неком српском граду извесна канибалска секта или вампири који су се вратили из емиграције, после успешне каријере у Холивуду, грицкају несрећне случајне пролазнике за ужину, не плашите се: Ентони Хопкинс се не храни у Србији. У питању су две ствари: или уредник таблоида није излечио мамурлук, пошто Сека, Стоја или Цеца нису биле у форми, или су корисници народних кухиња, којима је укинута помоћ, изашли на улице да изразе свој протест.
Међутим, празноверје је феномен која влада савременим светом. Џаба Интернет. Тек тамо можете наћи сијасет понуда за хороскопе, магијске напитке или чаробне свеће које гарантују све – од плавуше у бикинију, до повољне судске одлуке и победе на тендеру. Ни област езотерије код наших источних комшија, које имају ексклузивитет на тржишту ужаса, није изузета у свеопштој националној еуфорији уочи 1. јануара, када Румунија постаје члан европске уједињене фамилије. Букурештанске гатаре и вештице почеле су организовано да уче енглески, како би спремно дочекале талас дипломата, новинара и бирократа.

Наше вештице тренутно делују из илегале, пошто је њихово визионарство омеђено законом, док су оне највеће, или највећи, попут Клеопатре – зависи из ког угла посматрате – постали гастарбајтери и сада арбајтују углавном у Републици Српској. Недавно нас је заувек напустила она која је почела прва, пророчица Вава, најављивачица лепше и светлије будућности леве оријентације. Предвиђала је да ће Слоба владати тридесет и кусур година, у доба када се и много озбиљнијима "трговчевићевски јављало" све и свашта. Од тајног Теслиног оружја до козака на тихом Дону. Сада им се "јавља" код Милорада Додика.

Ни Американци, међутим, нису нарочито правоверни. У Холивуду влада права јагма за врачевима, иако су "плаве блузе" црвене пророке одавно послали код Великог Манитуа. Тренутно центар Ел-Еја красе светлећи билборди са паролама: "Канализација божанског светла", "Трансцеденталне вежбе", "Хипноза" и "Течај чуда". Против извесне бакице Клео, америчке реплике видовите Зорке, води се истражни поступак, будући да је откривено да прогнозе није давала лично, већ је то чинила службеница која је урликала у телефон, а да при томe није имала пуномоћје од нечастивог оверено у суду. Наводно, код бакице која је почела као аналитичар на кабловској, осим детектива, по савете трче ФБИ и Пентагон. Али, легенда каже да је и наша новија историја "виђена" у кристалној кугли. Прича се да је Мира Марковић ангажовала индијског астролога да јој израчуна најповољнији датум када њен муж треба да убаци гласачки листић на председничким изборима. Астролог је позвао у помоћ звезде и Мири је издиктиран следећи датум: 24.9.2000. године.

Али, за разлику од богатог света, који је скаске о празноверју и народну наивност претворио у шоу-бизнис тежак милијарде долара – тако да у Америци влада права помама за локацијама попут Алкатраза или Иствика – ми као да се стидимо наше славне историје страве. Шта би дали Амери да имају егзотичну националну митологију која врца чудесима, на челу са оригиналним вампиром, угледним воденичарем Савом Савановићем? Преко баре, Сава би одавно био суперстар. Аустроугарска историјска документа ионако сведоче о проблемима с нашим прецима. Они их, наиме, пококају, али, наши славни чукундедови ни да чују за капитулацију. Ни на оном свету. У енглеском језику реч вампир први пут се спомиње у "Лондон џорналу", 4. маја 1732, када је објављен текст и превод извештаја војног лекара Јохана Флуцкингера у коме описује случај Арнолда Паолеа, "српског вампира који је проширио заразу у подручју Београда". Додуше, чудан неки Србин Арнолд, али, поклону се у зубе не гледа. Верује се да енглеска реч "вампире" потиче од оригиналне српске речи – вампир, мада и остали словенски народи трче да заштите овај "речник језе". Румуни су одавно схватили све маркетиншке потенцијале свог грофа који није претерано симпатисао Турке. Све туристичке карте бацили су на Дракулу, иако озбиљна историја управо нама даје тапију над митом о анемичним типовима које мучи несаница и вечно проклетство бесмртности, па им се као терапија препоручују изласци ноћу и скитња по гробљима. Али, ако прозовем Румунију, могу ме тужити за повреду ауторских вампирских права. А какви су судови у Стразбуру, неће ми помоћи ни шлепер белог лука.