Kad tranziciona veštica istrese pasulj na šarenu mušemu, pa se napije kafe, a potom prevrne šoljicu na stare novine i zarije prst u soc, i konačno, kad kroz kristalnu kuglu na kraju vašeg puta vidi dijamante, člansku kartu vladajuće stranke i listić lota sa dobitnom kombinacijom, znajte da je u pravu. Sreća i kinta tinjaju u toj mračnoj, veštičjoj sobi. Ali, ne za vas. Srpske đavolice, gatare i proročice su na tržištu sujeverja, strave i onostranog mahom pune kao brodovi. Koji, naravno, nikada neće potonuti. Zašto onda verujemo da ćemo u šarenim kuglama s kineske pijace pronaći sreću? Verujemo li, zaista, da će stare vlaške babe, čije ekspoziture crne magije u mističnoj istočnoj Srbiji rade punim kapacitetom, kao dorćolski dragstori, zaista izbajati nevaljale muževe, tako da ovi kukuriču svako jutro ili se, prema kretenskim receptima, nabijaju na ježeve. Da li će nam beli magovi otkriti kada ćemo zakoračiti u predvorje NATO-a, Partnerstva za mir, ili saveza sa Rusijom i Belorusijom, a politički korektni astrolozi, kao pred svake izbore, objaviti da su im zvezde baš ovih dana došapnule za koga da glasamo. Kad pročitate da u nekom srpskom gradu izvesna kanibalska sekta ili vampiri koji su se vratili iz emigracije, posle uspešne karijere u Holivudu, grickaju nesrećne slučajne prolaznike za užinu, ne plašite se: Entoni Hopkins se ne hrani u Srbiji. U pitanju su dve stvari: ili urednik tabloida nije izlečio mamurluk, pošto Seka, Stoja ili Ceca nisu bile u formi, ili su korisnici narodnih kuhinja, kojima je ukinuta pomoć, izašli na ulice da izraze svoj protest.
Međutim, praznoverje je fenomen koja vlada savremenim svetom. Džaba Internet. Tek tamo možete naći sijaset ponuda za horoskope, magijske napitke ili čarobne sveće koje garantuju sve – od plavuše u bikiniju, do povoljne sudske odluke i pobede na tenderu. Ni oblast ezoterije kod naših istočnih komšija, koje imaju ekskluzivitet na tržištu užasa, nije izuzeta u sveopštoj nacionalnoj euforiji uoči 1. januara, kada Rumunija postaje član evropske ujedinjene familije. Bukureštanske gatare i veštice počele su organizovano da uče engleski, kako bi spremno dočekale talas diplomata, novinara i birokrata.

Naše veštice trenutno deluju iz ilegale, pošto je njihovo vizionarstvo omeđeno zakonom, dok su one najveće, ili najveći, poput Kleopatre – zavisi iz kog ugla posmatrate – postali gastarbajteri i sada arbajtuju uglavnom u Republici Srpskoj. Nedavno nas je zauvek napustila ona koja je počela prva, proročica Vava, najavljivačica lepše i svetlije budućnosti leve orijentacije. Predviđala je da će Sloba vladati trideset i kusur godina, u doba kada se i mnogo ozbiljnijima "trgovčevićevski javljalo" sve i svašta. Od tajnog Teslinog oružja do kozaka na tihom Donu. Sada im se "javlja" kod Milorada Dodika.

Ni Amerikanci, međutim, nisu naročito pravoverni. U Holivudu vlada prava jagma za vračevima, iako su "plave bluze" crvene proroke odavno poslali kod Velikog Manitua. Trenutno centar El-Eja krase svetleći bilbordi sa parolama: "Kanalizacija božanskog svetla", "Transcedentalne vežbe", "Hipnoza" i "Tečaj čuda". Protiv izvesne bakice Kleo, američke replike vidovite Zorke, vodi se istražni postupak, budući da je otkriveno da prognoze nije davala lično, već je to činila službenica koja je urlikala u telefon, a da pri tome nije imala punomoćje od nečastivog overeno u sudu. Navodno, kod bakice koja je počela kao analitičar na kablovskoj, osim detektiva, po savete trče FBI i Pentagon. Ali, legenda kaže da je i naša novija istorija "viđena" u kristalnoj kugli. Priča se da je Mira Marković angažovala indijskog astrologa da joj izračuna najpovoljniji datum kada njen muž treba da ubaci glasački listić na predsedničkim izborima. Astrolog je pozvao u pomoć zvezde i Miri je izdiktiran sledeći datum: 24.9.2000. godine.

Ali, za razliku od bogatog sveta, koji je skaske o praznoverju i narodnu naivnost pretvorio u šou-biznis težak milijarde dolara – tako da u Americi vlada prava pomama za lokacijama poput Alkatraza ili Istvika – mi kao da se stidimo naše slavne istorije strave. Šta bi dali Ameri da imaju egzotičnu nacionalnu mitologiju koja vrca čudesima, na čelu sa originalnim vampirom, uglednim vodeničarem Savom Savanovićem? Preko bare, Sava bi odavno bio superstar. Austrougarska istorijska dokumenta ionako svedoče o problemima s našim precima. Oni ih, naime, pokokaju, ali, naši slavni čukundedovi ni da čuju za kapitulaciju. Ni na onom svetu. U engleskom jeziku reč vampir prvi put se spominje u "London džornalu", 4. maja 1732, kada je objavljen tekst i prevod izveštaja vojnog lekara Johana Fluckingera u kome opisuje slučaj Arnolda Paolea, "srpskog vampira koji je proširio zarazu u području Beograda". Doduše, čudan neki Srbin Arnold, ali, poklonu se u zube ne gleda. Veruje se da engleska reč "vampire" potiče od originalne srpske reči – vampir, mada i ostali slovenski narodi trče da zaštite ovaj "rečnik jeze". Rumuni su odavno shvatili sve marketinške potencijale svog grofa koji nije preterano simpatisao Turke. Sve turističke karte bacili su na Drakulu, iako ozbiljna istorija upravo nama daje tapiju nad mitom o anemičnim tipovima koje muči nesanica i večno prokletstvo besmrtnosti, pa im se kao terapija preporučuju izlasci noću i skitnja po grobljima. Ali, ako prozovem Rumuniju, mogu me tužiti za povredu autorskih vampirskih prava. A kakvi su sudovi u Strazburu, neće mi pomoći ni šleper belog luka.