Јелашић: Србија изашла из кризе

БЕЧ – Гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић оценио је да је, према економским показатељима, Србије изашла из кризе, али да ће грађани побољшање осетити у 2011. години.

Јелашић је Радио-телевизији Србије и агенцији Бета у Бечу рекао да пораст кредитне активности и то што ће после прошлогодишњег пада бруто домаћег производа (БДП) у 2010. вероватно бити забележен раст од 1,5 одсто, показују да је Србија изашла из кризе.

„Конкретан бољитак за грађане највероватније ће доћи 2011. године”, казао је гувернер на Јуромани (Еуромонеy) економском форуму и нагласио да постоји раскорак између обећања и онога што се у стварности спроводи.

Јелашић је казао да у 2010. години не очекује значајно повећање запослености у Србији.

Према његовим речима, то неће бити случај само у Србији, већ у целом региону и свету, пошто су сви уплашени и постављају питање колико је садашњи позитиван развој стабилан.

Послодавци који буду повећавали број радника, оценио је, вероватно неће повећавати број стално запослених већ ће запошљавати по привременим пословима, пошто знају да је много теже некога отпустити него примити нове.

„Не очекујем да ће доћи до значајнијег повећања стално запослених људи пре краја 2010. године”, навео је Јелашић и додао да се раст запослености може очекивати почетком 2011. године.

Гувернер НБС је казао и да се 2010. и 2011. године не може очекивати кредитни бум који је постојао од 2006. до 2008. године истичући да је годишње повећање кредитног портфеља од 20 или 30 одсто прошлост.

Грађани су у већој мери смањили тражњу за кредитима, навео је, јер су много обазривији, а томе је допринео и замрзавање зарада.

„Раст кредита ће бити другачији него до сада”, казао је Јелашић и прецизирао да ће вероватно бити много мање прекограничних кредита, већ ће новац из матичне банке ићи у банку-кћер која ће га пласирати локалном становишству и привреди.

Гувернер НБС је казао и да постоји много елемената Бечког споразума, по којем су се банке обавезале да не смањују кредите у Србији, које би требало продужити и после краја 2010. године, када истиче његово важење.

„То су ствари попут тога како проверавати колика је изложеност банака на групном нивоу за поједине земље, шта се дешава са кредитима везаним за стрне валуте у појединој земљи и како обезбетии више кредита у локалној валути”, казао је он.