Живот у „замрзивачу”

Редитељка Ива Милошевић у Југословенском драмском позоришту поставља дело „Драма о Мирјани и овима око ње” младог загребачког аутора Ивора Мартинића. Мартинић се у овом комаду бави горким и смешним осећањем савременог света, као местом у којем мали човек механички живи,безправесвестио томе да му је живот у „замрзивачу”.

Управо ова идеја привукла је Иву Милошевић да се упусти у нову позоришну авантуру. Улоге је поверила Мирјани Карановић, Јелени Петровић, Бранки Петрић, Марку Баћовићу, Анђелики Симић, Феђи Стојановићу, Цвијети Месић и Бојану Лазарову. Премијера се очекује у фебруару на сцени театра „Бојан Ступица”.

– Одавно нисам наишла на драмски текст који проблему празнине и недостаткасмисла у животу просечног човека приступа са толико духовитости и песимизма у исто време. Комад ме није привукао само темом већ и специфичном формом кроз коју je саопштава. У питању је поетика којом преовлађујебаналност, рутинаи механичност живљења, а која се пресликаваи на комуникацијумеђу људима. Зато „реално” у овом комаду често прераста у „иреално”, односно оно са чиме смо свакодневно суочени постаје за насневероватно и апсурдно. Могућност да се реалност прикаже на надреалан начин и тако оголи празнина и недостатак смисла, јесте оно што видим као главни изазов при постављању овог комада, наглашава редитељка.

Поменуте идеје, као да су наставак театарског рукописа који исписује интригантна Ива Милошевић. Томе у прилог иду инспиративни драмски текстови са којима се последњих година ова редитељка оглашава са позоришне сцене. До сада је потписала 12 представа. Присетимо се остварења „Shopping & Fucking” Марка Рејвенхила, „Федрина љубав” Саре Кејн, „Разваљивање” Нила Лабјута, „Прослава” Томаса Винтерберга...

– Оно што је мене до сада окупирало јесте емоционална и етичка позиција бића у савременом свету. Стил живота који данашњи свет намеће појединцу, а који подразумева брзину, инстант задовољства, жељу за материјалним,као компензацију за емоционалну глад и распиривање похлепе,чини да су људи можда више него икада суштински удаљенији једни од других, иако је могућност и доступност комуникације много лакша него раније. То је парадокс који можемо издвојити као синдром данашњег света – сматра Милошевићева.

Решење поменутих проблема редитељка види у давању приоритета врлинама које као да су данас у запећку, а то су емпатија,сензибилност, отвореностпрема непознатом, уместо таворења у страху од оног што нам је страно и што не разумемо.

– Бојим се да су то вредности које данас нису на цени, или су у људима атрофирале. Како се за њих борити је индивидуална ствар. Лично,мислим да је најбољи начин ослонити се на своју интуицију и здрав разум. То подразумева да људи буду слободни духом, да слободно мисле и доносе одлуке, да не буду искључиви, да не подлежу аутоматизму и слепомпонављањуоногашто су видели код других, убеђени да је то слика среће и успешног живљења. Противник сам свих репресивних доктрина, сваког слепог поштовања правила.Нажалост,људи који без размишљања усвајају туђи модел живљења и даље чине већину, закључује наша саговорница.

Ива Милошевић је дипломирала позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Током својих тинејџерских година заљубила се у позориште, и већ тада била уверена да ће њено опредељење бити позоришна режија. Воли театар који одише занатским мајсторством. Узбуђују је представе које успевају да гледаоца привремено преселе у другу реалност, да би га суочиле са истинама пред којим затвара очи.