Сапунице неће да црвене

На свом убрзаном путу ка социјализму 21. века, председник нафтоносне Венецуеле наишао је на камен о који се спотакао. Много тога елоквентном Угу Чавесу до сада је успело без већих побуна: експропријација француских самопослуга је само последњи пример. Претходило је одузимање земљишта велепоседницима, конфискација америчких хотела, преименовање географских појмова, укидање голф терена, избацивање амбасадора, забрана дијет „кока коле”, издашни поклони у црном злату околним земљама... Поштује се чак и његов декрет о емитовању аутохтоне популарне музике на радио станицама. На минимум су сведене увозне музичке нумере из „јенки империје”, а њих је надоместио луди латиноамерички ритам.

Чавес сада покушава да у ТВ сапунице, најуспешнији латиноамерички продукт, који се и на домаћем и на страном терену, попут кокаина, конзумира свакодневно, унесе црвени револуционарни жар. Тражи да се уз финансијску помоћ министарства културе направе „социјалне сапунице”. По његовом рецепту, љубавне потке са судбинским обртима морале би да се ишчисте од „капиталистичких антивредности”. Сви наставци, а венецуеланске сапунице трају по годину или две, требало би да носе социјалистичку поруку. Као пример је узео ТВ серијале са Кубе, где често гостује код оболелог Фидела Кастра. Самоодрицање ради вишег циља у будућности, ударништво и добровољни рад, скромни услови и школа за све, све би то требало да се насапуња у серијале, које широм латиноамеричког континента, по подацима Вордпреса, прати из дана у дан 90 милиона људи. У ударном термину.

Из њих би се, по Чавесу, избацили капиталистички пороци. Значи базени, камини, луксузни ентеријери и екстеријери, журке и џакузи, слуге и шофери… Уосталом, „социјализам није за џакузи”, како је недавно поручио нацији. Уместо лешкарења у кади, затражио је да следе његов пример, туш од – три минута: „Минут да се поквасиш, минут да се насапуњаш, и још толико да се испереш.”

Нема пара, нема драме, али су најпопуларнији аутори запенушили: Леонардо Падрон, аутор једне од најгледанијих сапуница свих времена („Благословени град”), замера у опозиционом дневнику „Тал-квал” (у слободном преводу „Тако је, како је”) Чавесу што је увео „цензуру у овај жанр за који и сам признаје да га гледа нетремице”. Позивајући се на закон о емитовању, власти нас, тврди писац, „уцењују, плаше, прете, испитују”… Ако се сапунице претворе у политичку пропаганду – изгубиће гледаност.

Дорис Сеги има проблема са снимањем нових епизода „Томаса, волим те”, о слушкињи која преко ноћи постаје богата, пошто је наследила газдино осигурање, када је овај заједно са женом погинуо у авионској несрећи. Успутна тема је и коцкарска страст, али сниматељима је забрањено да улазе у коцкарнице, а камоли да укадрирају рулет или жетон. Јер, по закону, то је пропагирање капиталистичких страсти.

„Не знам да ли је моја Томаса социјалиста”, каже ауторка серије коју ових дана гледају кућне помоћнице широм Латинске Америке. Додаје да је то пре свега „љубавна прича”.

Угу Чавесу, додуше, признаје се одважност: Он је први и једини председник „фанатик за ТВ сапунице”, како се сам декларисао. Међу интелектуалцима и политичком елитом оне се сматрају „нижом врстом опијума”. Подстицањем полемике, председник руши и мит да је ово искључиво женска забава. 

Зна се, иначе, да је Чавес мајстор за медијску промоцију. Кад је двапут успео да успење Чомског и Едуарда Галеана (обојица левичари) на врх америчке листе бестселера, зашто не би унео црвену боју и у венецуеланске сапунице? Но, овога пута стао је на луд камен. Јер, тешко је направити лепршаву пену – кад се тражи сапун на суво.

Зорана Шуваковић

----------------------------------------------------------

Сапуница која је преокренула Венецуелу

Сапуница „Тим улицама” емитована је у Венецуели свакодневно од 1992. до 1994, а нове епизоде снимале су се сваке недеље и емитоване су само са неколико дана закашњења. Њу је у ударном термину (девет увече) нетремице гледала цела Венецуела. По мишљењу многих аналитичара, та је серија допринела свргавању тадашњег председника.

З. Ш.