Обама мења курс

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 21.  јануара –  После непријатног пораза у једној од најлибералнијих држава – губитка места које је 37 година у Масачусетсу припадало Едварду Кенедију и губитка „супервећине” у Сенату – Барак Обама и његов тим трагају за одговором на тешко питање: како даље?

Председник је пораз који је дошао као недобродошла „честитка” баш на годишњицу мандата приписао себи, признавши да његова администрација није успела да изађе у сусрет економским бригама средње класе којој припада већина Американаца, док је, на другој страни, у првој години огромну политичку енергију уложила у реформу здравственог осигурања. То, додуше, јесте нешто што Америци треба, јер је 45 милиона оних који себи не могу да приуште то основно социјално право – али већина га ипак има, па је према овом Обамином приоритету у најмању руку скептична.

У сваком случају, порука гласи да је Бела кућа озбиљно схватила поруку коју су јој послали незадовољни бирачи, пре свега они „независни”, који по политичком опредељењу нису ни демократе ни републиканци, већ људи који гледају своја посла и интересе без идеолошких предрасуда.

Они су били кључни фактор који је допринео да Обама постане председник, да би га данас, годину дана касније, опоменули да је изневерио њихова очекивања.

Према првим наговештајима пољуљани домаћи углед и ауторитет Обама ће настојати да поврати стратегијом која подразумева агилније деловање на неколико најважнијих фронтова.

На првом, Бела кућа ће, да би се предупредио утисак да се потпуно мења курс, настојати да уверљивије објасни зашто је председник радио онако како је радио, односно да аргументованије предочи да су многи његови потези, због наслеђене економске кризе и свих њених последица, били више ствар изнуде, него избора. Као и да ће се резултати који подразумевају бољу економску будућност тек показати.

Све ово Обама ће имати прилику да образложи у обраћању нацији најављеном за 27. јануар.

Што се тиче здравствене реформе, чије је изгласавање у Конгресу, упркос томе што су донекле различите верзије законског текста (од око 2.000 страна свака) прошле у оба дома – сада доведено у питање, неће бити одустајања, али ће њени домети, како је јуче поручио Обама, бити сведени „на основно”, што значи да ће бити примеренији политичком расположењу већине.

Трећи стратешки правац било би доследније испуњавање изборних обећања, између осталих и једне од главних Обаминих најава из кампање – да ће променити политичку културу Вашингтона и праксу „ја теби ти мени”: излажењу у сусрет „специјалним интересима” приликом усвајања законских предлога у Конгресу.

Али уз све ово, врхунски приоритет биће стварање услова за економску експанзију и отварање радних места изгубљених током кризе, због чега је незапосленост данас на политички неприхватљивом нивоу од 10 одсто. Ово треба да уклони зебње већине Американаца створене у последње две кризне године: да им је садашњост несигурна, а будућност неизвесна.

Међу првим конкретним мерама биће ограничавање финансијских ризика који су постали стандардна пракса великих банака и били међу главним генераторима кризе. У ту сврху најављен је низ прописа, који ће извесно имати и политичко дејство пилуле за смирење јавности огорчене најавама са Волстрита да ће финансијска индустрија својим менаџерима и запосленима исплатити енормне годишње награде (бонусе), које се у укупном збиру мере десетинама милијарди долара.

Како год било, Обама се, само после годину дана у Белој кући, суочава са драстично промењеним политичким окружењем од онога које је пратило његово спектакуларно устоличење. Због тога је и он почео да се пита, што његови бирачи већ увелико чине: зашто је обећао и започео исувише промена – а мало тога променио.