Месић у кондиционалу

Од нашег сталног дописника
Загреб, 21. јануара – Изјава председника РХ Стјепана Месића да би послао хрватску на коридор код Брчког уколико би се у Републици Српској одржао референдум о самосталности изазвала је изненађење и негативне коментаре не само у међународном окружењу него и у самој Хрватској. Зато је Уред председника РХ „поводом неких нервозних и неутемељених реаговања како у Хрватској тако и у региону” данас издао саопштење у којем се објашњава шта је Месић тиме у ствари хтео да каже.

„Председник Месић, осим што је са групом новинара разговарао неформално, своје је речи формулисао у кондиционалу, дакле спекулисао је о нечему што би се могло догодити, када би се догодило нешто друго – конкретно отцепљење Републике Српске од независне и међународно признате Босне и Херцеговине и њено припојење Републици Србији”, наводи се у саопштењу и објашњава да „у основи председникове речи треба схватити као радикално формулисано упозорење да свет не би требало да затвара очи пред политиком премијера Републике Српске Милорада Додика и могућим учинцима те политике, као што је предуго затварао очи пред политиком Слободана Милошевића која је довела до дезинтеграције бивше Југославије у крвавим ратовима”.

Истовремено – напомиње се у службеном саопштењу – „председник Месић је желео крајње јасно рећи како би распад нама суседне и пријатељске Босне и Херцеговине за Хрватску био апсолутно неприхватљив” и „наравно, свестан је чињенице да само Хрватски сабор може одлучити о ангажовању Оружаних снага РХ, што никада и ни на који начин није доводио у питање”.

Сасвим другачији приступ овој теми има нови председник Хрватске Иво Јосиповић, који ће од Месића преузети ову функцију 18. фебруара. Упитан шта мисли о спорној Месићевој изјави он је у најновијој изјави Гласу Америке рекао да „нема војних решења”. Напомињући да ту Месићеву изјаву није коментарисао у хрватским медијима пошто ју је он „изрекао у неформалном разговору с новинарима”, Јосиповић је рекао:

„Што се мене тиче, нема војних решења. Ствари се увек морају решавати преговорима, договором свих заинтересованих. У Босни и Херцеговини једини могући пут је сагласност трију конститутивних народа. Они се, уз помоћ гаранта Дејтона, морају договорити о решењу које ће осигурати једнакоправност сва три народа.”