Ватерполо треба да уплови у Европску лигу

Једна од највећих невоља нашег ватерпола је слаба лига. Партизан је толико јачи од осталих да се зна да ће да покупи све домаће трофеје и то не само ове године, него, ако се не деси чудо, и наредних.

Војводина је начинила велику ствар за углед српског ватерпола у свету пробојем међу 16 најјачих у Европи. Међутим, још је нејака да се испрси пред „црно-беле”, а у Евролиги се чека на њен први бод.

– Ни у другим земљама се ситуација не разликује много од ове каква је у Србији. У Италији, Шпанији, Грчкој, Немачкој и Француској се унапред зна ко ће бити првак, у Хрватској два клуба воде главну реч, у Мађарској је више њих у игри, али се опет све сведе на два клуба, па нека буде и три, а једино у Црној Гори има три подједнака кандидата за прво место – указује Александар Шоштар, некада најбољи голман на свету, а сада председник Извршног одбора Партизана и директор Евроинтерлиге у којој поред Партизана и Војводине учествује још шест мађарских клубова (Ференцварош, Вашаш, Хонвед, Ујпешт, Егер и Сегед) и најбољи из Румуније (Орадеа) и Словачке (Кошице).

Када се погледа списак шампиона по земљама Шоштар је, заиста, у праву. У Италији Про Реко не силази с престола већ четири године, а у Француској Марсеј од 2005. У Грчкој је Олимпијакос у последњих 11 сезона само једном „устао да протегне ноге”, а у Немачкој је Шпандау прави кајзер. Од 1979. само два пута није био на трону (1993. Хановер и 2006. Канштат).

Барселонета је у последње четири године најбоља у Шпанији, што је била и 2001. и 2003, а неко време јој је парирала Барселона (2002, 2004-05). Слично је и у Турској, где је надмоћ Галатасараја прекинуо само Истанбул (2002. и 2004). У Русији је од последњих пет титула Штурм освојио четири (2005-06. и 2008-09). Низ му је пресекла Синтеза (2007). У Шпанији у последње четири година влада Барселонета, којој је у овом веку само Барселона помрсила рачуне (2002, 2003-04).

У Хрватској титула само једном није припала Младости или Југу (1998. ПОШК). У Мађарској то иде у таласима. Последње три године су у знаку Вашаша, пре тога су титуле припале Хонведу (2001-06), Ференцварош је био само једном шампион (2000), а пре њега Вашуташ (1996-99), па Ујпешт (1993-95)...

Слично је и у Румунији. Орадеа је троструки узастопни шампион (2007-09), Стеауу је била двоструки (2005-06), Рапид петоструки (2001-05), као и његов претходник Динамо. У Словачкој су у последње две године најуспешније Кошице, а до тада су владали Новаки (од 1994. до 2007. само им је Славија 1997. преузела круну).

Прва два шампионата Црне Горе је освојио Приморац, који је прошле године постао и европски првак. Међутим, тада му је примат у домаћој конкуренцији преузео Јадран, а њима уз раме је и Будва.

– Од десет клубова у Евроинтерлиги половина је и у Евролиги. Поред Партизана и Војводине то су и Вашаш, Хонвед и Егер. У четвртфиналу Купа ЛЕН су Орадеа и Ференцварош, који је у осмини финала избацио Сегед. Дакле, ово наше регионално такмичење је врло јако и зато је потребно свима – истиче Шоштар. – Није никакав проблем да се оно прошири, али тај клуб који уђе мора да буде на одређеном нивоу, јер нема сврхе да неко путује из Будимпеште 800 километара да би победио с ко зна колико голова разлике.

Прва Евроинтерлига се примиче крају. Шоштар, као најодговорније лице у њој, стекао је овакво искуство:

– Идеја да се она игра је постојала још претпрошле године, али је остало на томе. Партизан је узео ствар у своје руке да видимо може ли то да се спроведе и, ево, успело се. Као руководилац такмичења морам да истакнем да велике заслуге има и Петер Халмош из Егера, који у лиги представља мађарске клубове. У марту, треба поново да се састанемо и договоримо се како даље. Ако лига не буде ништа дуговала клубовима, биће лакше да наставимо. Прошле године нисмо стигли да урадимо све што смо намеравали, био је и проблем с временом, али за наредну сезону ће то све бити много боље.

Шоштар је нагласио да од судбине Евроинтерлиге може да зависи и будућност европског ватерпола:

– Уколико ово наше такмичење буде успешно, онда тај модел можемо да понудимо Европској пливачкој федерацији. И на основу мог искуства, а члан сам њеног Комитета за ватерполо, мислим да она не би одбила оно што се доказало у пракси. Тако бисмо дошли до праве Европске лиге, која би била у интересу свих учесника, а била би неупоредиво занимљивија за праћење, што би повећало и интересовање за ватерполо.

Лига састављена од најбољих европских клубова је неминовност. Питање је само у ком ће спорту прво да се стекну услови, а и прикупи храброст, да се исплива из хибридних такмичења какви су европски купови или обласне лиге.

А потом ће на дневни ред доћи и шта с клубовима који нису дорасли за Европску лигу. Ту би, већ, досадашњи обрасци, како првенства државе, тако и међународни купови или регионалне лиге, могли и даље да се примењују.

-----------------------------------------------------------

Можда и наградни фонд у Евроинтерлиги

Евроинтерлига је, несумњиво, од велике користи и за ватерполисте, и за тренере, и за судије. Међутим, она је сада, ипак, само контролно такмичење, јер прво место доноси само престиж. Зато Шоштар размишља да се у наредну сезону уђе с наградним фондом.

Иван Цветковић