Остаје само да се ради

Ретка су лета када сениорска ватерполо репрезентација Србије нема велика такмичења. Са помлађеним саставом на квалификацијама у Грчкој није изборен пласман на Светски куп у Сиднеј. Остале су само Медитеранске игре крајем августа у Италији. Уз то, бројна добро позната догађања учинила су да акценат буде на раду са младим играчима, чије време долази.

Први део рада је завршен, на турниру у Будимпешти је освојено друго место па у паузи селектор Владимир Вујасиновић нема разлога за незадовољство.

– Одиграли смо добро у Будимпешти, само треба тако да наставимо да радимо. Лето служи за провере, а од јануара почињу озбиљнија такмичења на којима идемо на прво место без обзира на састав. Ту су Светски куп, Светско првенство, као степенице ка Олимпијским играма – прича Вујасиновић.

Нада се селектор да ће имати на располагању најбоље играче. Јасно је да ће састав на Медитеранским играма претрпети промене, али какве – то се у овом тренутку не зна. Ситуација није баш сјајна. И даље је актуелан став 11 играча да не желе да играју за национални тим због одређених дешавања у Савезу (изјаве председника Сора, саопштење ВСС-а о њиховом статусу).

–  Да будем искрен, у овом тренутку немам решење за оно што се догађа. Више пута сам причао са Стевановићем и лето је раније било планирано за млађе, то сам наследио и наставио. После лета треба да седнемо, да анализирамо урађено, да видимо како даље. Циљ јесте да играју најбољи, а видећемо ко ће то бити. Не делим играче на ове или оне, за мене су сви исти. Верујем да ће време да среди неке ствари. Знам шта ћу ја да радим, како ћу да се понашам. Више пута сам са свима причао, надам се само да ће негде да победи виши циљ, а то је играње за репрезентацију. Да ме сада питате за састав, не бих знао да вам кажем, тек је трећина лета прошла.

Подсећа Вујасиновић да су проблеми саставни део посла првог човека репрезентације.

– Они постоје да би се решили и ја због њих нисам имао дилему да ли да прихватим посао селектора. Нисам заиста размишљао ни секунду, да сам одбио, не бих могао да се погледам у огледало. И ранији селектори су имали проблеме. Различити су били и код Савића и код Стевановића. Засад је старт добар, желим да задржим атмосферу, радну дисциплину. Много смо пробали, било их је и 50 у базену. Има момака који могу да буду костур за неког мог наследника, не само за 2032. већ и за четири године касније.

Један од најбољих играча света у историји ватерпола је тренер од 2012. Радио је као играч са великим бројем врхунских стручњака:

– Учи се све време, учите и од помоћника. Много се све мења, није све као пре 30 година, сложен је то процес. Тако је било и док сам играо. Успеси, неуспеси, све је то део једне животне целине. Најлепше је било док сам био играч. Сада сам другачији човек, не би било добро да сам исти.

Апсолутно је упознат са сликом српског ватерпола. Реалан је у оцени:

– Имамо проблем са млађим категоријама. То је системски проблем. Скупе су чланарине, клубови се довијају да привуку децу, конкуренција других, јефтинијих спортова је присутна. О томе треба да размишљамо, да што више деце доведемо на базене, да родитељима то не буде терет. Није једноставно, али морамо да о томе размишљамо. Даље, имамо мало базена, то је увек исти проблем. Ако то решимо, имаћемо нове Филиповиће, Прлаиновиће, Мандиће, Јакшиће. Са друге стране, много је тренера ван границе и то није добро. Треба, дакле, да се ради. Можемо да изгурамо овако неко време, али корените промене су неминовне ако хоћемо да останемо јаки.

Наставак рада је почетком августа. Биће спаринга, договорене су припреме у Грчкој. И тако до Медитеранских игара после којих почиње нова борба.