Гувернеру, „с љубављу”

Иза затворених врата, без присуства новинара, педесетак најугледнијих српских привредника заједничким снагама јуче су написали једно писмо. Пошиљку исте садржине чланови Управног одбора и Пословног савета Привредне коморе Србије послали су на адресу гувернера Радована Јелашића, премијера Мирка Цветковића, потпредседника владе Млађана Динкића и министарке финансија Диане Драгутиновић. За почетак, привредници су креаторима економске политике доставили листу од седам жеља. Да ли ће им из Немањине улице стићи одговор – засад није познато.

Пословни свет од надлежних тражи да им обезбеде сигурност пословања, стабилан динар, релаксацију монетарне политике, смањење каматних стопа, преиспитивање пословања банака, оснивање развојне банке у којој ће моћи да узму најповољније зајмове, али и снижавање „прага” за интервенције НБС како би гувернер могао одлучније да брани динар.

Иако је у претходних месец дана пало доста тешких речи на рачун креатора монетарне политике, јучерашња пошиљка готово да би могла да носи назив „гувернеру, с љубављу”. Јер, како сазнајемо, на састанку у Привредној комори није било ни љутње, ни беса, ни панике. Привредници, међу којима је био и Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, Мирослав Милетић, први човек Концерна „Бамби-Банат”, Драган Ђурић, директор „Зекстре”, представници „Хемофарма” и многих других српских фирми, на почетку су се пожалили једни другима како привреда послује у тешким условима. А томе је, по њиховој оцени, умногоме кумовао пад динара.

– Атмосфера је била конструктивна, моје колеге заиста желе сарадњу са властима, нико нема намеру да се свађа. Покушавамо да некако помогнемо привреди. Јер би монетарна и фискална политика требало да буду наш сервис, а не противник – уверен је саговорник који је желео да остане анониман.

То је све што је од информација јуче успело да „процури” из Привредне коморе Србије, јер је педесетак учесника састанка постигло чврст договор да појединачно, ни званично, ни незванично, не излазе у јавност. Око ове институције постављен је дебели информациони зид „да не би свако закључке тумачио на свој начин”, објаснио нам је један од учесника. После састанка, новинарима је само прослеђено званично саопштење. 

Привредници захтевају од владе макроекономску стабилност, али и очување стабилног, а не фиксног курса. Инсистирају и на могућности снижавања „прага” централне банке за интервенције на девизном тржишту, јер је девизно тржиште „плитко” и релативно мале промене понуде и тражње доводе до померања курса. 

Потписници писма траже и смањење стопе обавезне резерве на девизну основицу и на девизну штедњу грађана, али и постепено снижавање обавезе држања девизне обавезне резерве у динарима.

– НБС би својим мерама требало да стимулише пословне банке да кредитирају привреду и да створи услове да банке могу да преузимају већи кредитни ризик. Кредити за развојне и инвестиционе пројекте су неповољни. Зајмови Фонда за развој су повољнији од банкарских, међутим фонд располаже скромним средствима и нема потенцијал да подржи озбиљне инвестиционе пројекте. Зато треба преиспитати постојећу праксу и, користећи позитивно искуство великог броја земаља са развојним банкама, сагледати могућности и приступити оснивању развојне банке у наредном двогодишњем периоду – наводи се у саопштењу.

Топлицу Спасојевића, власника ИТМ-а и један од најгласнијих критичара, наш позив затекао је у Москви. Да ли због тога што је био онемогућен да присуствује састанку у Србији, па није знао за правило о држању језика за зубима, или зато што тако мисли, Спасојевић је и јуче био критичан.

– Чуо сам Јелашића како каже да је свакодневно у контакту са гувернером Албаније. Поручио бих му да се чује и са гувернером из Македоније да га пита како он курс денара држи стабилним – нашалио се наш саговорник.

Ни Веселин Јевросимовић, први човек „Комтрејда”, такође члан УП ПКС, није присуствовао састанку, јер је имао пословне обавезе. Али му је, како каже, одавно јасно да од приче нема вајде, јер то неће стабилизовати динар.