Мушкарци (ни)су се више мењали

„Све жене личе на своје мајке. То је њихова трагедија. Мушкарци не личе. То је њихова” (Оскар Вајлд, „Важно је звати се Ернест”)

Нови поглед на људски хромозом „ипсилон” (Y), по којем распознајемо мушки пол, сведочи да се он брже мењао у ниски гена (геном)! Да ли је то довољно да се мушкарци више промене у току еволуције?

Хромозоми су својеврсна мешавина ДНК и протеина – протеини наликују носећој скели у којој је ДНК похрањена. Сасвим су видљиви испод микроскопа у току деобе ћелија. Број хромозома одликује врсте; човек их има 46 у свакој ћелији, разврстаних у 23 пара. Изузетак су јајна и сперматозоид који имају по 23, зар то није очигледан позив на спаривање? (Ако нисте знали: кромпир се дичи, ако се тако може рећи, паром више!)

Одраније се зна да хромозоме који одређују пол носе сперматозоиди (новорођенче с једним „ипсилоном” и једним „иксом” у свакој својој ћелији зовемо дечаком, а с два „икса” девојчицом). Преостала 22 пара заступљена су и код једних и код других.

Сваки хромозом носи потпуно истоветну наследну поруку (генетска информација) у свакој људској ћелији. Положени један до другог, тако да им се крајеви додирују, били би дугачки 0,2 милиметра. Када би се размотала цела ДНК унутра спакована протезала би се 180 сантиметара, нешто више од просечне висине човека.

Забрањена размена

Готово једно столеће научници су веровали да је „мушки хромозом”, или „ипсилон”, с мање гена од „женског хромозома”, или „икс”, на својеврсној еволуционој низбрдици. Оба су се развила из уобичајеног пара хромозома пре више од 200 милиона година, али је од тада први постојано губио гене и вештину да се изнова спаја и размењује гене са другим. Закључак се наметнуо сам по себи: „ипсилон” је веома дуго осамљен с преосталих неколико стотина гена, чији је превасходни задатак да излучују сперму и одређују пол.

Чак су се појединци осмелили да предвиде да ће за 50.000 година сасвим ишчезнути, а то значи и цео мушки род!

Најновије проучавање, обелодањено у чувеном часопису „Нејчер” (потписници чланка су Џенифер Хјуз и Дејвид Пејџ из Вајтхед института у САД), указује да је „мушки хромозом”, или „ипсилон”, претрпео најбрже мене у људском геному и да се непрекидно мења. Други потписник је, иначе, са својим сарадницима одгонетнуо хромозом „ипсилон”код шимпанзи који су се, као и људи, од истог претече одвојили пре шест милиона година, што је – у повести еволуције – делић времена. Својевремено је установљено да је ДНК двеју врста истоветан више од 98 одсто, куд’ ћете ближе сроднике?

Али тек нас очекује изненађење: преко 30 одсто ДНК људи и шимпанза разликује се у подручјима хромозома „ипсилон”који одлучује о полу! А то наговештава да је он претрпео „изванредно преобликовање” код једних и код других.

У случају шимпанзи навике парења су, по свему судећи, извориште снажног еволуционог притиска на „ипсилон” хромозоме. Када јој је време женка се спарује са свим мужјацима у чопору, успостављајући необично надметање сперме свих давалаца. Многи гени који утичу на стварање сперматозоида смештени су у „ипсилон” хромозому, тако да се наследна преимућства поспешују и брзо шире кроз цео чопор.

Утркивање сперматозоида имало је, извесно време након раздвајања, важну улогу и код наших најранијих предака. Поједини научници сматрају да ни данас није замрло, имајући у виду рађање близанаца од различитих очева.

Други разлог жестоког притиска на хромозом „ипсилон” и код шимпанзи и код људи могао би да се крије у томе што га природно одабирање (селекција) види као засебну јединицу, отуда промена у једном од гена делује на опстанак свих осталих. Код других хромозома више је усмерено на појединачне гене, зато што су делићи ДНК размењени између чланова сваког пара хромозома пре стварања јајашца и сперматозоида. (Таква трампа није могућа између „икс” и „ипсилон” хромозома, јер би то увело велику збрку у настанак полова).

Збуњујући низови

Дотична забрана узроковала је да већина гена у „ипсилон” хромозому пропадне због недостатка способности; у преосталом геному мутацијом оштећени могу да се размене за исправне генеиз другог хромозома.

У „ипсилон” хромозому, који је изворно имао исту збирку гена као „икс”, многи гени повезани с потоњим ишчезли су у протеклих 200 милиона година. Доскора су бројни биолози претпостављали да је због тога хромозом „ипсилон” предодређен да заувек нестане или да је, будући на еволуционом заласку, у великом застоју.

Недавни налази, напротив, потврђују да је доживео неочекивано спасење. Испоставља се, чак, да је обновљен и ојачан, откако се лишио бремена гена повезаних са „икс” хромозомом. Дејвид Пејџ наглашава да је сада јасно да је „ипсилон” хромозом искусио најбрже промене у геному.

Да ли су мушкарци, дакле, брже еволуирали од жена?

Извесно је да нису, јер и даље припадају истој врсти двоножних разумних бића. Није искључено, међутим, да је брзина промена „ипсилон” хромозома покренула или утицала на мењање (еволуција) преосталог људског генома, што намеће потребу за новим изучавањем. Тешко би било замислити, према мишљењу Дејвида Пејџа, да се оне нису шире (и дубље) одразиле.

Ендру Кларк са Универзитета Корнел је сагласан с наведеном недоумицом, јер је сличан учинак уочен у лабораторијским испитивањима на винским мушицама.

Истраживачи из Вајтхед института подсећају да су се намучили одгонетајући секс-хромозом, зато што је начичкан палиндромима – низовима ДНК који се исто читају и спреда и страга, чије је ређање уносило приличну забуну у минулих 13 година читања људског и осам година читања шимпанзиног.

Како ли ће ову новост протумачити „икс” половина човечанства? За утеху и једном и другом полу: прочитајте још једном мудру мисао Оскара Вајлда!