Обуздавање Волстрита

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 22.  јануара – Барак Обама је синоћ објавио досад највећу реформу финансијског сектора од Велике кризе из тридесетих година прошлог века, чији је циљ обуздавање праксе моћних банака да се коцкају са туђим парама да би, ако се ризик не исплати, спас тражиле од државе јер су „сувише велике да би пропале”.

Те мере тек треба да буду разрађене и уобличене у законски текст о којем ће се изјашњавати Конгрес, а мотив за њихово доношење је регулисање пословања Волстрита чија су претеривања увелико допринела да избије велика економска криза која је попримила глобалне димензије.

Није занемарљиво ни њихово политичко дејство, у околностима када, после низа пораза демократа, па према томе и Обаме, у неколико ванредних изборних дуела са републиканцима, председник настоји да ојача свој ауторитет и консолидује редове своје подељене Демократске партије. Ови предлози имају и популистичку ноту, с обзиром на огорчење јавности према великим банкама које су прошле године оствариле велике профите и поделиле огромне бонусе својим менаџерима и запосленима (у Голдман Саксу они су у просеку пола милиона долара по глави), у околностима и даље велике незапослености и када велики број Американаца још страхује за своја радна места.

Предложене мере у ствари враћају на снагу стари систем, уведен у завршници Велике депресије и који је био регулаторни механизам све до 1999. Њихова суштина је да се класично, комерцијално банкарство стриктно одваја од финансијских спекулација на Волстриту.

То практично значи да ће велике банке морати да се одрекну директне контроле над својим такозваним „хеџ” фондовима (који инвестирају у веома уносне, али истовремено и веома ризичне послове). Моћи ће да бирају да ли ће се бавити класичним банкарством које подразумева гаранције и подршку државе јер је витално за економију, или ће у берзанском коцкању јурити велике профите. У исто време, поставља се граница докле велике банке могу да се шире, да се не би стварале велике неравнотеже у систему (данас четири највеће банке држе половину укупног банкарског капитала земље). „Не можемо више да дозволимо да банке застрањују са своје главне мисије служења клијентима”, рекао је синоћ Обама, поред кога је, у улози саветника, био главни аутор нових мера, легендарни бивши гувернер централне банке Пол Вокер. „Моја решеност да реформишем систем ојачана је кад сам видео рекордне профите оних фирми које тврде да не могу више да кредитирају мала предузећа, не могу да снизе високе камате за кредитне картице и не могу да пореским обвезницима врате паре које су им дате да би опстале. Ако су тамо спремни за борбу, спреман сам и ја. Никад више амерички порески обвезник неће бити талац неке банке која је исувише велика да би пропала”, запретио је председник.

Реакције банкара, који са новим мерама нису били консултовани нити унапред обавештени, очекивано су негативне, као и коментари неких републиканских конгресмена који и иначе на нож дочекују све потезе Обамине владе. Верује се, међутим, да ће ову реформу подржати један део републиканског табора, како би предупредио утисак да су партија која само опонира, а ништа конструктивно не предузима.

М. Мишић

--------------------------------------------------

Судски ударац демократији

Вашингтон, 22. јануара – Волстрит и све друге интересне групе добили су моћно оружје да усмеравају политичке процесе у Вашингтону у складу са својим интересима, после најновије пресуде Врховног суда којом су обеснажене рестрикције за политичке донације корпорација и других организација.

По одлуци суда, донетој прегласавањем са 5:4, корпорације могу да потроше колико год хоће да би обезбедиле избор кандидата по вољи или пораз оног који им не одговара. У пракси, то би такође могло да значи и да већ изабрани конгресмен, ако се супротстави неком лобију, односно интересу који тај лоби заступа, може да рачуна да ће бити потрошено много да на следећем изласку пред бираче буде губитник.

Председник Обама је оштро критиковао ову пресуду која је резултат премоћи конзервативног крила у Врховном суду, оцењујући је „зеленим светлом за нови стампедо новца специјалних интереса”, и најавивши да ће са конгресним лидерима обе партије „снажно узвратити”. Пресуда је као „судски ударац демократији” наишла и на оштре осуде у готово свим медијима.

М. М.