Пи-ар у мантији

Када је Владимир Замахајев закуцао на врата Друштва Србије за односе с јавношћу многи су се изненадили видевши свештеника Српске православне цркве. Само две године касније отац Владимир проглашен је за најуспешнијег у унапређењу праксе односа с јавношћу за период мај 2005 – мај 2006. године.

Ово признање свештенику београдске цркве Светих апостола Петра и Павла најбољи стручњаци за пи-ар Србије доделили су за проналажење нових комуникационих канала које СПЦ до сада није користила.

– Суштина Цркве је у литургијском животу, али је потребно изаћи из порте и приближити се људима који поштују СПЦ, али немају довољно знања о вери својих отаца. У данашњем времену у којем доминира модерна технологија морамо објаснити човеку како да живи духовним животом – каже јереј Владимир Замахајев поводом добијања овог признања.

Одговор на питање одакле потиче његово интересовање за информационе технологије треба потражити у занимљивој радној биографији. Замахајев је прво завршио факултет организационих наука. Једно време је радио у "Застави" и то у екипи која је пројектовала "југо". Како каже, у то време није баш био друштвено прихватљив одлазак у цркву на богослужења, па су колеге за њега говориле: "Млад, леп и паметан, али полудео".

Професор информатике

На Богословском факултету СПЦ дипломирао је 1992. године и једно време је радио као професор информатике и рачунарства у Дванаестој београдској гимназији и Економској школи у Земуну, а у слободно време као ђакон при манастиру Ваведење на Сењаку. Од 1995. године је свештеник Српске православне цркве.

Своје богато радно искуство Замахајев користи проналазећи најбоље начине да ступи у контакт са што већим бројем верника. Да би привукао младе почео је да организује смотре духовног беседништва средњошколаца које су попримиле међународни карактер. Још док је службовао у цркви Светог Георгија у Бежанији отац Замахајев је поставио сајт цркве на интернету и почео да издаје билтен "Благодарник". До сада је изашло 39 бројева, а, осим штампане, постоји и електронска верзија која се шаље на 1.600 и-мејл адреса, од Србије преко Јапана до САД.

– До електронских адреса долазио сам на различите начине, али углавном преко парохијана. Ако бих у такозваним спам порукама које свакодневно стижу у моје електронско сандуче препознао неко српско име слао сам и "Благодарник". Ретки су били они који су после тражили да њихово име избришем са и-мejл листе. Касније сам чуо да су многи "Благодарник" штампали и делили својим пријатељима – прича отац Замахајев.

Владимир Замахајев месечно прима двадесетак писама преко интернета. Има оних који траже упутства у вези са крштењем, али има и правих исповести у којима верници траже духовни савет за разне животне тешкоће с којима се сусрећу.

– Морамо да користимо интернет, СМС поруке, али то треба да буде прва степеница у упознавању. Људи траже одговоре на разна питања, а моје је да их преко те виртуелне комуникације доведем у Цркву – објашњава овај свештеник.

Серија предавања

Замахајев је свестан да се данас у односима с јавношћу и маркетингу користе и средства која су са моралног гледишта неприхватљива за Цркву. – Ово што ја чиним није никакво испирање мозга или пропаганда, већ напор да нашим људима помогнем да осете сву дубину и лепоту православне вере и да не доживљавају цркву само као неки сервис за испуњавање верских потреба – прича.

За Божић и Васкрс отац Владимир свим својим парохијанима традиционално шаље честитке које сам штампа и сваку лично потписује. Кад је пре годину дана премештен у храм Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру, из телефонског именика са интернета је скинуо адресе свих житеља у својој парохији и свима послао новогодишње и божићне честитке без обзира на то да ли долазе у цркву.

– Уљудно сам им се обратио и упутио најлепше жеље за празнике. Никог нисам присиљавао да дође у цркву. Честитком сам им поручио да сам ја њихов свештеник и да су ако желе увек добродошли у храм. Многи су били изненађени, јер су први пут добили честитку од Цркве – истиче пи-ар свештеник.

Отац Владимир планира да своја искуства преточи у књигу која ће послужити и другим свештеницима. Како објашњава, ми у живимо у заблуди ако сматрамо да се нешто подразумева јер је неопходно стално проналазити нове начине да се проповеда јеванђеље, а то значи да Црква мора да савлада данашњи језик модерне комуникације. Зато овај свештеник топчидерске цркве планира да за своје колеге у Београдско-карловачкој митрополији одржи серију предавања на којима би позвао и познате стручњаке за пи-ар да помогну Цркви у унапређењу односа с јавношћу унутар и изван Цркве.