Тешко се стиже а лако силази с полице

Србија, са педесет пет приватних робних произвођача у веома разгранатој мрежи мултинационалног трговинског ланца „Метро кеш енд кери” (плати и носи), не заостаје много за већим и привредно јачим земљама. Сасвим је, како би се рекло, у тренду с много развијенијим земљама, али од тог броја је много важније, по оцени председнице Управног одбора „Метроа” у Србији, Веронике Пунчеве, да ти производи, који су се тешком муком „испели” на продајне полице те велике куће, стабилним квалитетом у дугом временском периоду докажу да су заслужили поверење купаца у многим од 32 земље са 650 великих продајних центара.

Да би неки од наших произвођача уопште стигао до „Метроових” полица, најпре треба да задовољи све прописане услове из стално отвореног тендера, којим та фирма позива на сарадњу локалне фирме – од техничко-технолошких, преко производних и финансијских капацитета до неспорног и признатог квалитета, који се не утврђује само примењеним стандардима квалитета (Хасап или ИСО), већ и оним што установе стручњаци „Метроа”. Тек када се ти тестови савладају може да се разговара о озбиљнијим пословима, упозорава Пунчева и додаје да сваки потенцијални партнер мора да докаже да располаже производним капацитетима и финансијским средствима. Због чега? Да у случају наглог скока тражње његовог производа ту „глад” задовољи у разумном року. Недопустиво је, уверава нас, за озбиљног трговца, какав је „Метро”, да се неки производи појављују с времена на време. Има их – па нестану. Понуда мора да буде стабилна, не само по квалитету, који је увек на првом месту, већ и по количини и, ништа мање важно, по конкурентној цени.

„Метро”, према речима наше саговорнице, не позајмљује новац својим будућим партнерима не би ли се опремили или развили производњу. То је њихова обавеза. Али, „Метро”је сваком потенцијалном произвођачу који се квалификовао за партнера издао писмену препоруку о коју мало која банка може да се оглуши. После свега тога много се лакше прави бизнис план и инвестиција приводи крају.

Пунчева је, како рече, за сада веома задовољна са оним што раде наши робни произвођачи, углавном хране (слаткиши, конзервирани и слични производи). За њу није толико битан сам број артикала. Много је важније да су „добре производне кондиције”. Да им квалитет буде трајан и уједначен. Не треба, каже, поново да упозорава како се на „Метроове” полице доста тешко и мукотрпно стиже, али су зато обостране користи и бенефити, дугорочно, веома велики. Извозити преко „Метроа” могу само фирме и предузетници који су се определили за стабилан квалитет и стриктно поштовање правила игре. Управо зато што се квалитету и озбиљности посла приступа са веома великим одговорношћу, готово посвећеношћу, са полица се за час и лако силази. Најчешће заувек, ако се неко полакоми и помисли да се који пут може прошверцовати са лошијим квалитетом робе. То је, тврди прва менаџерка „Метроа” у Србији, потпуно искључено. Нико се не може играти са фирмом која прави милијарде евра, снабдева милионе људи и запошљава више од 100.000 у „Метроу кеш енд кери”, а у „Метро групи” више од 300.000 радника широм света.

Компанији је, такође, веома стало да поред добре и квалитетне понуде домаћих производа, под његовим робним жигом, има и одговарајући пласман робе. У Србији се нуди око 25.000, а у развијенијим земљама и до 50.000 производа. Правило је, такође, да се с домаћег терена набавља око 90 одстопонуђене робе, а преосталих десетак одсто се увози. Реч је, углавном, о роби која се не производи код нас или је веома специфична да се мора набављати на страни.

У таквим околностима „Метроу” је веома стало да развије партнерски однос са малим трговцима (самосталне радње, пиљаре, али и кафићи и ресторани), који чине најмање 65одсто малопродаје Србије. То је велики изазов и за „Метро” и та им кућа иде у сусрет нудећи им не само стручну помоћ у опремању дућана, већ и у одабиру асортимана и врсте робе коју ће понудити потрошачима „на свом ћошку”.

Конкуренција је у Србији све оштрија, па се удруженим снагама ваља одупрети свим изазовима. Традиционални вид куповине, каже на крају разговора Пунчева, какав је у Србији и који само ваља усавршавати, мора да остане у рукама најбољих. Пунчева се не плаши суда потрошача.

Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

Кајмак најјачи бренд Србије

За Пунчеву, већ искусног трговца, најјачи бренд Србије је убедљиво – кајмак. И она би га веома радо изнела на полице „Метроа” широм Европе, али, за сада, без већих изгледа. Много је, тврди, малих произвођача који га праве у крајње примитивним условима. Нема великих, који ће водити рачуна не само о технологији производње, већ и свему оном што томе претходи – од сировог млека (да нема антибиотика и штетних материја), преко здравља и исхране крава, до просторија у којима се млеко разлива и кајмак сакупља. Пунчева тим поводом моли читаоце „Политике” да јој помогну у проналажењу одговарајућег произвођача кајмака у Србији. Конкурс је стално отворен, али, подсећа – попуста нема. Квалитет и стандарди су на првом месту. Ко их положи чекају га полице „Метроа” широм света и добра зарада.