Спектар – и за гледање и за читање

Текста ће бити мање него на другим страницама, али га не жртвујемо зарад прављења сликовнице, рекла је уредница нове „Политикине” рубрике Зорана Шуваковић

Сутра, на свој 106. рођендан, „Политика” ће се представити читаоцима у новом издању – с другачијом организацијом рубрика у штампаном издању и увођењем нове рубрике, Спектар. На укупно пет страна,којима ће започињати други лог (други део) штампаног издања „Политике”, у Спектру ће се сваког дана налазити ТВ рубрика, програмске шеме телевизија, али и све теме које су се до сада налазиле на странама које су се у „Политици” појављивале једном или два пута недељно: Женска страна, Ритам, Медицина, Дигитални свет.

Уредница рубрике Спектар биће Зорана Шуваковић, дугогодишњи новинар „Политикине” Спољнополитичке рубрике, читаоцима позната као извештач о темама из Јужне и Северне Америке и контрастима између та два света. Чест је гост и на страницама Културне рубрике, где је годинама имала сталну рубрику о догађајима у Њујорку и Вашингтону, интервјуишући неке од најпознатијих савремених уметника из обе Америке.

Шта ће ново Спектар понудити читаоцима „Политике”?

Пре свега актуелни дневни приступ такозваним забавним темама. Екипа искусних новинара пратиће догађаје из области забаве, музике, медицине, козметике, моде, технологије, дизајна, онако како се у најбољој традицији независног новинарства прате политички,унутрашњи или светски догађаји. То никада неће бити промотивни текстови без стручног покрића. Текста ће бити мање него на другим страницама, али га не жртвујемо зарад прављења сликовнице. У томе је наша предност –да публици понудимо нешто што ће уз гледање и прочитати. Циљ нам је да Спектар има многотога што се до сада могло наћи само у скупим специјализованим часописима и да то буде актуелизовано дневним догађајима.

После дугог боравка у Америци, недавно сте се вратили у Србију. Какав приступ угледни амерички листови имају према темама којима ће се бавити рубрика Спектар?

Морам да признам да се и неки од најчитанијих култних листова,као што су „Њујорк тајмс”, „Вашингтон пост”, „Лос Анђелес тајмс”, али и лондонски „Гардијан”, мадридски „Ел паис”, париски „Монд” или буеносајрески „Кларин”, доста муче у покушајима да забаве и интригирају, а да не пређу на „жуту страну”. Понекад намерно ради репутације каскају за таблоидима. Труде се да избегну непроверене савете, да не „пумпају” догађаје, а опет…ако се Џорџ Клуни појави с новом цуром, то ће имати сви, од Њујорка до Буенос Ајреса.

На који начин ће „Политика” прилазити таквим темама? Како у свему томе пронаћи праву меру?

Текст у „Политикином” Спектру мора да буде јак колико и слика, уз веродостојне, проверене и најновије податке. Видећете, читаћете, па ћете и сами рећи. Мислим да новине у Србији имају много већу шансу него штампа у осталом информацијама засићеном свету. Јер толико дуго смо живели у изолацији и ванредним околностима да је заиста насушно потребно отворити бар новине за стил и трендове свакодневице. Дати прилику за размишљање о алтернативним видовима живота.

„Политика” је лист с најдужом традицијом на Балкану чији су читаоци осетљиви на промене. Како угодити старој публици, а истовремено придобити нову?

Људи се лако привикну на промене уколико оне воде нечем бољем. Не верујем да су читаоци „Политике” у том смислу различити. А ако смо бољи, актуелнији, модернији и разноврснији, доћи ће и нови. Потцењујемо наше старе читаоце ако мислимо да нису заинтересовани за нове стилове, а и нашу младу генерацију ако верујемо да она не воли добар евергрин.

М. А.