Месић о Палестини у Босни

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 23. јануара – Председник Хрватске Стјепан Месић у опроштајном интервјуу за словеначку публику открива да не намерава да напусти политику после истека мандата 17. фебруара јер „из политике није могуће изаћи”. У разговору за суботњи прилог љубљанског „Дневника”, Месић подвлачи да БиХ мора остати јединствена држава пошто би отцепљењем Републике Српске, „а онда можда и Херцеговине”, на том делу територије настала нова Палестина.

„Не сме успети политика Милорада Додика и оних који га подржавају из Београда. Морамо да зауставимо такву политику”, позива Месић, оценивши да премијер Републике Српске Додик путем референдума о независности жели да оствари Милошевићев циљ стварања Велике Србије. „Сад су само средства нешто другачија.

Није ишло топовима, тенковима и Сребреницама. Сада (Додик) игра на засићеност Европе и светске заједнице како би једним јединим референдумом олако досегао циљ Милошевићевог рата; а циљ је још увек исти – Велика Србија”. На опаску да је недавно лично најавио да ће се Херцеговина отцепити од Босне ако то учини Република Српска, после чега би у средини остао само муслимански део као генератор нестабилности, Месић каже да „није проблем у томе што би усред Босне настала мала муслиманска државица”.

„Проблем је што би тамо нашли уточиште сви који су незадовољни пропашћу Босне и Херцеговине. То би била нова Палестина. Настало би упориште тероризма. Следећих педесет или седамдесет година бисмо се тиме бавили, уколико дође до тога. Зато мора Босна и Херцеговина остати јединствена држава,” тврди Месић. Спас од палестинизације Босне види у европеизацији Западног Балкана и спровођењу европских стандарда. „Морамо да отворимо границе и да допустимо државама да остану то што јесу. Било којем Хрвату мора бити свеједно на којој страни међе живи. Исто тако мора бити свеједно и сваком Србину”, каже хрватски председник поткрај мандата.

Месић у завршном обраћању Словенцима проналази „спољашњег кривца” за словеначку једногодишњу блокаду хрватских приступних преговора са ЕУ. То је француски правник Роберт Бадинтер, шеф тзв. Бадинтерове комисије која је после распада СФРЈ дала мишљење о настанку нових држава.

За Месића је мишљење Бадинтерове комисије да државе (Словенија и Хрватска) морају да се договоре о разграничењу на мору – извор спорова између службене Љубљане и Загреба.„Бадинтерова комисија је закључила да су границе бивших република Југославије постале границе новонасталих држава на копну. А да на мору нове државе морају да се договоре о граничној црти. Пре смо имали административне међе. Знало се где се завршава територија деловања полиције једне републике, а где почиње ‘земља’ полиције друге републике.

Та црта је недвосмислено постојала, а потом је око те црте настао спор”, објашњава Месић. Да је проблем одмах (1991) решен, не би било осталих отворених питања између држава, сматра Месић који у споровима између држава види „игру случајности”.„Случајности су се преклопиле тако несрећно; ниједно питање није било скинуто благовремено с дневног реда. Зато је настао корозивни фактор који се сада шири на подручја која с тим немају никакве везе. Одстранити морамо основни узрок. Одлуком арбитражне комисије те спорне тачке биће одстрањене, а наши односи поново узорни”, тврди Месић. На питање шта ће радити после селидбе са Пантовшћака (загребачке председничке палате), одговара да се више неће бавити оперативном политиком, али остаје на располагању држави јер из политике није могуће изаћи.

Светлана Васовић-Мекина