Шта се променило после годину дана?

Пре годину дана, између 9 и 10 сати ујутро, 7. јула 2005, четворица бомбаша самоубица детонирали су своје смртоносне бомбе у препуном лондонском систему превоза. Животе су изгубиле 52 особе. Више од 770 људи било је повређено. Жртве су били белци и они који то нису, Британци и друге националности, припадници свих вероисповести и атеисти. Организован у време највеће гужве када сви иду на посао, ово безосећајно дело било је осмишљено тако да проузрокује максимално уништење и физичко зло.

Терористи су на много начина били неуспешни. Али јесу имали ефекта.

Био је то ефекат на који, можда, нису рачунали. Сви муслимани широм Велике Британије сложно су стали под једну заставу: "Не у наше име." Широм Велике Британије и широм света људи су осуђивали свирепост, сложни у немој одлучности да екстремистима неће дозволити да им узму слободу. годину дана касније, становници Лондона и даље користе јавни превоз. Туристи и даље хрле у британску престоницу. Џамије још стоје поред цркава, храмова и синагога. Лондонска позоришта, клубови и ресторани и даље су пуни људи одлучних да уживају у својој слободи. А на улицама Велике Британије, људи различитих вера и погледа још разговарају једни с другима о заједничким идеалима, склапајући пријатељства.

Много пре 7. јула 2005, наша влада је слушала и разговарала са муслиманском заједницом у Британији, као што то чинимо и са осталим религиозним и етничким заједницама које чине данашњу Британију. Муслимани су вековима били интегрални део Британије и нашег начина живота. Још давне 1940. британска влада је поклонила 100.000 фунти (што је једнако данашњем износу од око 3,5 милиона фунти) за изградњу прве џамије у Лондону, као знак захвалности хиљадама оних који су се у Првом светском рату борили за Британију. Британске елитне образовне установе, универзитети Оксфорд и Кембриџ, имале су катедре за арапске студије још од седамнаестог века.

Данас, британских муслимана има готово два милиона. Седе као лордови у Горњем дому или као посланици у Доњем дому. Више од 200 су локални одборници, укључујући неколико њих у мом граду Дербију где је, такође, један од наших најстаријих муслиманских одборника био градоначелник – први грађанин нашег града. Од њихових доприноса као адвоката, лекара и бизнисмена, до тога да магистрирају на колеџу у Кембриџу, муслимани у Великој Британији представљају важну нит у друштвеној структури која Британију чини британском. А тај допринос тек треба да се повећа: британска влада се обавезала, и тога се и даље држи, да муслиманима и другим мањинама омогући да и даље имају активну улогу у животу наше нације.

Наша влада такође је одлучна да се избори са екстремизмом, незапосленошћу и заостајањем у школама. Ми активно подстичемо ширу дискусију између британских муслимана и утицајних научника, са циљем да се оспори екстремистичка догма. Министри владе и високи званичници и даље одржавају састанке са муслиманским заједницама широм Британије да би лично чули неке од проблема са којима се суочавају млади муслимани и њима се позабавили. Не изненађује да су многе расправе уследиле пошто су се у овим разговорима покренула питања која се тичу наше спољне политике, посебно према муслиманском свету.

Јасно је да је ситуација у Ираку и Авганистану узрок забринутости многих, и у муслиманском свету и изван њега. Изгледи за мир у тим регионима били би катастрофални уколико садашња настојања не би била успешна. Наши војници, који су недавно послати у провинцију Хелманд у Авганистану, раде на томе да успоставе стабилност у тој напаћеној земљи, тако да авганистански народ може да се радује и нада мирној и светлој будућности, први пут после много деценија. Моја колегиница Хилари Бен, министар за међународни развој, недавно је саопштила да ће још 30 милиона фунти бити упућено у ову провинцију да би се помогло у обезбеђивању основних услуга, инфраструктуре, а сељацима дали зајмови за помоћ у производњи легалних усева.

Ми у Ираку поздрављамо формирање нове изабране ирачке владе и пуни наде пратимо њихове почетке у самосталном управљању и изградњи нације која је демократска и ослобођена тираније. У обе ове земље ми се са изабраним националним властима боримо против непријатеља који се залаже за начин живота који је пун репресије и насиља. Ми им нећемо дозволити да у томе успеју.

На Блиском истоку, упркос тешкоћама, настављамо да инсистирамо на мирном окончању тамошњег конфликта. Ми ћемо, са свим нашим међународним партнерима, истрајати у успостављању стабилне и безбедне државе Палестине, уз стабилан и безбедан Израел.

Морали смо да схватимо, више него икада пре, да живимо у међузависном свету. Недавно је премијер Тони Блер рекао: "Међузависност – чињеница да криза која негде постоји, свуда постаје криза – исмева традиционално вођење националних интереса." Та међузависност тера нас све на веће јединство у сарадњи. Али, ово мора да буде заједница заснована на истинским заједничким вредностима. Не само заустављање терориста и њихове идеологије зла, већ и борба против сиромаштва, кршења људских права и неправди којих има у целом свету и које стварају плодно тло које данашњи екстремисти користе без милости.

Разлике у спољној политици налазе се међу многим факторима којима манипулишу екстремисти да би оправдали терористички напад на Лондон у јулу прошле године. Зато је наш одговор важан и зато су га пратили широм света. Да ли се после годину дана ишта променило? Да, наша преданост вредностима које су нам најважније – слобода, толеранција и правда – много је јача и снажнија, као што су и наши односи са земљама широм исламског света, које имају исте заједничке идеале.

Маргарет Бекет
Министар иностраних послова Велике Британије