Тихи сукоб Русије и САД због Косова

Ставови Русије и Сједињених Држава о преговорима о статусу Косова и Метохије све више се разликују. Те две кључне чланице Контакт групе, неформалне организације шест држава укључених у решавање балканских криза, ових дана и јавно и иза затворених врата износе низ замерки једна другој, а та размена ватре достигла је врхунац јуче, када су објављени коментари америчког државног подсекретара Николаса Бернса. Он је у интервјуу за Би-Би-Си изјавио да решење за Косово не може бити примењено на сличне ситуације у другим деловима света, пре свега на територији бившег Совјетског Савеза, успротививши се тиме захтеву руског председника Владимира Путина да свако решење статуса за јужну српску покрајину треба да буде универзално, односно примењиво на нерешене територијалне сукобе у суседству Русије. "Уопште се не слажемо са идејом да решење косовског проблема постави преседан или створи шаблон за тешке проблеме на другим местима. Косово је јединствен случај. Тамо је вођен велики међународни рат и ту су се десили неки од најгорих ратних злочина у Европи", рекао је Бернс.

Тај високи амерички дипломата посебно је говорио о Грузији, односно о двема областима – Абхазији и Јужној Осетији – које желе да се отцепе и евентуално припоје Русији. "Ми знамо да су Јужна Осетија и Абхазија сада део Грузије и да ће то бити онолико далеко у будућности колико ми видимо. Али, знамо и да о суверенитету Косова треба да одлучимо и да се сложимо сви ми у међународној заједници. Тако да су те две ситуације сасвим супротне и ми се уопште не слажемо са идејом да је једна на неки начин преседан за другу", изјавио је Бернс.  

Подсетимо, Русија је на последњем састанку Контакт групе, 30. јуна у Бриселу, изнела серију критика на рачун вођења преговора. Како је "Политика" писала, те критике односе се на специјалног изасланика Мартија Ахтисарија, коме Руси замерају да одбија "рационалне предлоге српске стране у процесу децентрализације" и траже да му мандат не буде продужен, пошто истекне крајем децембра. Званична Москва саопштила је партнерима у Контакт групи (САД, Немачка, Француска, Италија и Велика Британија) и да се противи сваком наметнутом решењу. Уз то, Русија се посебно противи намери да се преговори окончају до краја године. 

Амерички државни подсекретар је у интервјуу за Би-Би-Си говорио и о тој теми. На питање новинара да објасни зашто је рекао да је 2006. "кључни тренутак за Косово, али да ништа није гарантовано" и зашто онда очекује да се преговори заврше до краја године, Бернс је одговорио: "Мислим да се сви слажемо да 2006. мора да буде година одлуке за Косово, година у којој ће бити одлучена будућност Косова. Присетимо се шта се догодило. Дивљачки рат 1999. Милион људи које је Милошевић покушао да етнички очисти. НАТО га је спречио да то уради. Сада, седам година касније, тим људима није речено каква ће им бити будућност. Није им допуштено да о томе сами одлуче", објаснио је Бернс зашто америчка дипломатија инсистира да баш ове године буде одлучено какав ће статус имати Косово. И поред руског противљења роковима, он мисли да се сви у међународној заједници слажу да разговори треба да буду завршени до краја године. "Обе стране, и Албанци и Срби, мораћe да се нађу на средини и да постигну праведно решење које ће бити добро за огромну већину људи који тамо желе да мирно живе", рекао је Бернс, практично понављајући један од ранијих закључака Контакт групе, с почетка ове године, у којем је наведено да решење мора да буде прихватљиво за већину на Косову.