Прве боре „Фејса”

Тек ће постати петогодишњак фебруара следеће године, а упућени се већ питају зашто је „Фејсбук” добио прве боре. Судећи према новим подацима које је изнео Марк Цукербергер, оснивач и извршни директор најпопуларније друштвене мреже на Интернету, број корисника „Фејса” прешао је 300 милиона. На крају године оствариће промет од 500 милиона долара, а план је и да се број запослених повећа. С друге стране, све више корисника замрзава или тек повремено користи своје профиле, а „Фејсбук” почиње да стари. Нови заљубљеници у овај вид комуникације су људи у годинама са покојом седом.

Први пут од када је покренут, у овој години забележен је пад од пет одсто младих узраста од 15 до 24 године, а повећан је број корисника тридесетогодишњака.

Истраживање које је спровео Ofcom, једно од најауторитативнијих тела за питања комуникација телевизијског, радијског, телекомуникационог и поља Интернета, показало је да се први пут, уместо досадашњих 55 одсто, у првом делу 2009. само 50 одсто тинејџера налазило на Нету. За разлику од одраслих, међу којима је чак 46 одсто њих узраста од 25 до 34 године током 2009. качило слике, дописивало се, тражило пријатеље из основне школе, бивше љубавнике – све преко „Фејсбука”.

То је раст од шест одсто у односу на 2008 – указују стручњаци Ofcom-а. У поређењу са 2007, када је урађено прво истраживање и када је само 21 одсто одраслих становника Острва имало профиле на „Фејсу”, данас се тај број попео на 30 одсто. Такође, број сати које проведу онлајн месечно је повећан са четири на шест. Увећавање броја родитеља и наставника на страницама „Фејсбука”, који покушавају да ступе у контакт са старим познаницима, утицало је да адолесценти напуштају сајтове за социјализацију, суди се на основу података истраживања овог медијског тела.

Да ли је „Фејсбук”, окупиран армијом старијих, постао неинтересантан млађима? Да ли се феномену сајбер света догодило исто што и другим младалачким трендовима?

Преузимање виртуелних клубова од стране мало старијих већ је виђени метод „убијања најмлађих трендова”.

Ипак, како примећује Питер Филипс, један од шефова у Ofcom-у, не може се рећи да је на делу баш егзодус клинаца са „Фејса”.

„Истраживање је показало да они само проводе мање времена на сајтовима за друштвено умрежавање”, додаје он.  

Мање им је занимљиво да гледају туђе слике а првобитна опсесија распала се на нове сличне сервисе попут Твитера, Seesmic-a (веб апликација коју је покренуо један Француз и чији је циљ промоција онлајн видео комуникације а месечно бележи раст од 70.000 корисника) и осталих.

Многи наводе да су се уморили, схватили да више времена проводе испред екрана него у непосредном, живом контакту са пријатељима или да су чак пронашли све своје бивше пријатеље…

Стручњаци се не слажу ни са катастрофичним предвиђањима да ће „Фејсбук” постати „онлајн град духова који насељавају зомби профили некадашњих корисника”. Све је извесније да ће феномен Интернета само доживети судбину осталих изума који су достигли почетни бум у коришћењу а онда наставили мирније токове попут некада давно телевизије, касније компјутера, мобилних телефона…