Како се предао Легија

Владимир Илић, официр Жандармерије, посведочио је јуче у наставку суђења за убиство премијера Зорана Ђинђића да је Милорад Улемек Легија ухапшен тако што је изненада изашао из своје куће на Цераку и предао се припадницима Жандармерије који су стајали на улици испред куће. Он тврди да не зна где се Улемек крио до предаје.

– Око 20.15 часова дежурни официр ме је обавестио да је Легија изашао из своје куће и изразио жељу да се преда припадницима Жандармерије који су обезбеђивали његову породицу и кућу. То сам јавио генералу Горану Радосављевићу и он ми је казао да одем тамо и доведем га у зграду МУП-а у Улици кнеза Милоша. У 20.30 часова стижем и видим Легију, његову супругу и брата како стоје испред куће. Пришао сам и одмах га препознао по тетоважи на руци и врату. Имао је дугу косу до рамена и браду као да се није бријао годину дана – рекао је сведок описујући догађај од 2. маја 2004. године, када се најтраженији бегунац у Србији предао полицији.

Он је додао да је и о томе обавестио генерала Радосављевића. Затим је Легију својим возилом одвезао у МУП, предао га генералу и отишао.

Илић тврди да његова јединица није била ангажована за претрес Улемекове куће и да не зна да ли се Улемек заиста крио у њој. Објаснио је да је Жандармерија обезбеђивала Улемекову кућу четири до пет месеци пре његове предаје, по наредби тадашњег министра полиције Душана Михајловића.

На питање зашто је консултовао Радосављевића, ако је знао да је за Улемеком била расписана потерница, Илић је рекао да то налажу правила у Жандармерији и да би био кажњен да то није учинио.

Јуче су сведочили и Милан Поповић, пензионисани начелник Одељења за сузбијање имовинских деликата СУП-а Београд, и Бранко Божић, шеф Одеска за сузбијање деликата на моторним возилима. Они су изјавили да су одмах посумњали да је догађај од 21. фебруара 2003. године, код "Београдске арене", када је Дејан Миленковић Багзи возилом пресекао пут премијеровој колони, био покушај атентата. Ипак, они нису објаснили зашто је против Миленковића написана кривична пријава само за крађу возила и фалсификовање исправа, због чега је после неколико дана пуштен из притвора и остао недоступан полицији.

Божић је рекао да је, чим је сазнао за догађај, послао оперативце да преузму Миленковића на аутопуту. После увида у документацију за возило дошло се до података да су исправе фалсификоване, па је на сугестију дежурног тужиоца написана пријава за крађу и фалсификат. Он је рекао да му је било чудно то што је Миленковић ометао колону владиних возила и прошао са таквом пријавом.

Да је овакав исход необичан сагласио се и сведок Поповић, који је казао да је само име Дејана Миленковића Багзија у тој ситуацији било индиција да се радило о покушају атентата. Он је казао да је знао да се Миленковић бавио крађом возила и продајом дроге. На питање зашто није написао кривичну пријаву за покушај убиства, он је рекао:

"Нисам ја ни против Аркана подносио пријаву, а знао сам чиме се бави".