Изјаве актуелног премијера Војислава Коштунице које је давао у протеклих 14 година, интервјуи, оно што је сам написао и што су други писали о њему, историчари др Небојша Поповић и др Коста Николић преточили су у књигу "Војислав Коштуница – једна каријера", у издању Комитета правника за људска права. Књига је подељена у два дела – пре и после демократских промена у октобру 2000. године. Рецензенти су историчари Бојан Б. Димитријевић (некадашњи саветник Бориса Тадића, у време док је био министар одбране) и Никола Самарџић (потпредседник Либерално-демократске партије).

Говорећи о мотивима да се прихвате једног оваквог подухвата, др Поповић је рекао да је већ шест деценија у току историјски процес који карактерише континуитет тоталитарног друштва.

– Да тај процес још траје говори и чињеница да наша политичка елита није спремна да отвори политичке архиве и досијеа тајних служби. Без тога је немогуће суочавање друштва са непосредном прошлошћу и данашњицом, а тиме и искорак ка савременом европском друштву. Истовремено смо желели да изразимо дужно поштовање према лидеру који је бар закратко покушао да наруши тај континуитет – Зорану Ђинђићу, објаснио је Поповић, уз опаску да су били свесни свих могућих негативних последица које им може донети објављивање ове књиге.

– Уверени смо да ће поштоваоци лика и дела др Војислава Коштунице инсистирати на тумачењу да смо се ставили у службу дневне политике – каже Поповић.

– Циљ нам је био да Коштуницу представимо кроз његове сопствене говоре, интервјуе и ауторске текстове. На тај начин смо желели да покажемо како је формирана представа о њему. У овој књизи се може прочитати оно што је сам Коштуница говорио о себи, о политичким односима, политичким противницима, политичким пријатељима, државном и националном питању. Желели смо да подсетимо на многе његове контрадикторне изјаве – наглашава Николић.

Према речима Биљане Ковачевић-Вучо, председника Јукома, једини интерес издавача је да се не забораве најбитиније чињенице које су одредиле нашу свакидашњицу.

Ово је, иначе, друга књига истог издавача у едицији "Против заборава". Прва је, да подсетимо, била посвећена Александру Тијанићу, генералном директору РТС-а, а као извор је коришћен архивски материјал који је уступио некадашњи шеф владиног Бироа за информисање Владимир Беба Поповић. Тијанић је због ове књиге тужио Биљану Ковачевић-Вучо и Јуком за клевету и увреду, али је суд  одбацио тужбу против Јукома, док процес против Ковачевић-Вучо још траје.

Ипак, за разлику од књиге о првом човеку РТС-а, која садржи само цитате Тијанићевих изјава и новинских текстова, у књизи о актуелном српском премијеру има и тумачења Коштуничиних изјава и околности у којима су дате.

И сами аутори не поричу да књига садржи и лични печат, односно вредносне судове о Коштуници. У том смислу су га означили као "чувара наслеђа" Слободана Милошевића.

--------------------------------------------------------------------------

Примери недоследности

Аутори су рекли да Коштуничине изјаве у књизи показују колико је слика која је о њему стварана 2000. године када је био председнички кандидат тадашње коалиције ДОС и када је важио за доследног политичара и легалисту, исправна.

"Лекција коју је опозиција схватила и научила током овог времена јесте да предуслов успешне борбе са једним ауторитативним поретком јесте удруживање опозиције", говорио је Војислав Коштуница 1992. године. Исте године, нешто касније, рекао је да је "прича о коалицијама, ’братству и јединству’ опозиције, у великој мери масло режима и његове полиције".

Онда је, јануара 1996. године, променио мишљење, па је тврдио да "заједнички наступ опозиције треба бранити и спасавати по сваку цену". А у септембру те године је казао да је "неком у интересу да ДСС угура у коалицију ’Заједно’ и при том је још разбије".