"Ледоломци" ван игре

Када је у мају избила "фрка" у Г17 плус, Мирољуб Лабус је, подносећи оставку на функцију председника странке, напоменуо да је он "и даље носилац листе", те да посланицима те странке гарантује сва права која имају на основу "уговора" потписаног са њим. Главни одбор Г17 плус је, међутим, брже-боље на истој седници потпуно развластио доскорашњег шефа и овлашћења да располаже мандатима (односно унапред потписаним оставкама) посланика у Народној скупштини Србије пренео на потпредседника Извршног одбора Звонка Обрадовића.

Тако онај ко је, као носилац изборне листе на децембарским изборима 2003. године, заложио своје име и репутацију за Г17 плус – сада као да нема ништа од тога у странци. Иако је и даље у странци и у земљи.

Са Богољубом Карићем је управо супротно. Он није у земљи (и питање је када ће опет бити), али сасвим сигурно има и даље углед и утицај у Покрету снага Србије. И он је једном био носилац изборне листе – на изборима за Скупштину Војводине у јесен 2004. године. Још један одсутни "носилац листе", Војислав Шешељ, има сличну позицију у својој странци, али као и сам Карић изгледа да све више пада у сенку страначких првака у земљи. Слободан Милошевић, формални лидер Социјалистичке партије Србије и носилац изборне листе те странке, чини се, пао је у засенак "нижих" лидера много пре него што је преминуо у притвору Хашког трибунала.

Зоран Лончар, министар за државну управу и локалну самоуправу и члан Републичке изборне комисије, објашњава да носилац изборне листе може да буде свако ко је подносиоцу изборне листе дао сагласност да се његово име у том својству нађе на листи. Значи, то што је неко у затвору или није у земљи није никаква препрека да буде носилац листе. И Богољуб Карић, ако се и не врати из иностранства, опет може да буде носилац листе, наравно ако странка процени да ће јој то донети добар резултат. (Овде можда има смисла подсетити како је Републичка изборна комисија својевремено осујетила покушај да се Милошевић из Хага кандидује за председника Србије – већина у РИК-у је донела одлуку да сваки од подносилаца кандидатуре мора лично пред члановима комисије да потпише пристанак на кандидатуру.)

Жарко Обрадовић, потпредседник Главног одбора СПС-а, истиче да носилац листе није једноставно симбол – он има већу тежину од било ког члана, важан је за препознавање странке. "Име носиоца листе значи име најјачег човека у странци или најпопуларнијег, најкомпетентнијег, најморалнијег, најобразованијег, па и најпривлачнијег по неком основу, једноставно онога за кога се процењује да може да привуче највише гласова, онога ко је у том тренутку ’најпрофитабилнији’ за партију", каже Обрадовић.

У случају Обрадовићеве странке, то би значило да се све "нај" које је набројао, везивало за име Слободана Милошевића.

Саветник за политичке стратегије и комуникацију Ана Бован, из консултантске куће "Бован консалтинг", каже да је носилац листе – симбол, порука бирачима сажета у две речи: имену и презимену.

– Он је персонификација програма и идеја за које се странка залаже. С обзиром на то да су други елементи разликовања партија бирачима непознати или неразумљиви, као што су листе кандидата или програми, а знајући да смо традиционалан и конзервативан народ који захтева харизматичне лидере, вођа странке је оно са чиме се најлакше идентификују и о чему граде ставове – истиче Бован.

Није много другачије ни у свету, додаје она, иако на западу страначки лидери и носиоци листа имају далеко већу смењивост и краће мандате.

– Јачи ефекат има носилац листе – лидер странке који је већ дуже познат у јавности, вешто и често комуницира (Шешељ, Милошевић, Карић), а краћи има онај којем су неки од тих атрибута придодати и грађени зарад једнократне употребе (Лабус). Али, пошто наша особина кратког памћења омогућује да се политичка клима преокрене више пута током неколико година и да се стари носиоци релативизирају, неки носиоци више не емитују исте поруке које су носили на претходним изборима (Лабус, Шешељ, Милошевић) – каже Ана Бован.

Када је Лабус онако значајно напоменуо да је и даље носилац листе, чинило се да то и данас нешто значи. Ивана Грбић, портпарол Г17 плус, каже да носилац листе "даје тежину листи, даје јој свој углед, својим именом подсећа грађане ко стоји уз ту листу, али технички и правно и нема неку тежину". То што је Мирољуб Лабус и даље члан странке и носилац листе правно нема никакво дејство, каже она.

Међутим, судећи по томе како је за парламентарне изборе 2003. године Борис Тадић, тада министар војни СЦГ, схватао своју улогу носиоца изборне листе Демократске странке, чинило се да је то било нешто много важно. У интервјуу листу "Блиц", у новембру 2003. године, рекао је: "Мој услов да будем носилац изборне листе ДС-а био је да на њој нема имена која су сама по себи спорна. Изборна листа не сме да оптерећује њеног носиоца, већ треба да подстиче кампању". Напоменуо је још, између осталог, да на тим изборима има "улогу ледоломца" и да "вуче страначку машинерију". Било је то у време превирања у ДС-у после убиства Зорана Ђинђића, недуго пошто су општински одбори странке Зорану Живковићу, тада још премијеру Србије, практично "извукли" из руку функцију носиоца листе, коју је добио по одлуци Главног одбора. Тадић је касније победио на изборима за председника странке.

Раније, у децембру 2000. године, председник СРЈ Војислав Коштуница је био позван да опет стане на чело листе ДОС-а – како би се обезбедио успех на изборима за Народну скупштину Србије. Његова Демократска странка Србије је тада освојила највише мандата (45), али су јој сви касније одузети. Критикујући рад ДОС-а, Коштуница је у лето 2001. године причао о неиспуњеним условима које је поставио ДОС-у (између осталог, услов је био и промена републичког устава) да би се примио улоге носиоца листе и истакао да се осећа превареним.