Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Купац „Прага” тужи државу

Купац „Прага” тужи државу
Уместо да прима госте, отпочињу судске парнице (Фото Д. Јелен)

Наводи републичке Агенције за приватизацију за раскид уговора о продаји београдског хотела „Праг”, по коме хотел није имао континуитет у пословању и да нису на време уплаћене доспеле рате, нису тачни и зато ћемо Агенцију тужити домаћим и међународним судовима и затражити повраћај свега што је плаћено и изгубљено, рекао је за наш лист Томислав Ђорђевић, донедавни власник београдског хотела „Праг”.

Иначе, по слову приватизационих прописа када се уговор с купцем раскине, зато што није испунио неку обавезу, све што је платио и уложио, не враћа му се.

Ђорђевић је купио хотел у јулу 2007. године за око 10,5 милиона евра на шест годишњих рата. Агенција је у петак саопштила да је уговор раскинула, између осталог, и зато што није платио трећу рату од 1,750 милиона евра. Купац каже да је та рата доспела за плаћање у јулу прошле године.

– На дан када је требало да платим ту трећу годишњу рату, 17. јул 2009, од Агенције сам добио обавештење да је њиховом контролом показано да хотел има мањи приход него раније и да нема континуитет пословања. А хотел се реновира. У тај посао уложио сам три милиона евра. Како ће имати већи приход када не ради пуним капацитетом. Истим дописом су ме обавестили да, уколико не доставим нове податке, уговор ће се сматрати раскинутим после 60 дана – прича Ђорђевић.

Нови власник је на такво решење написао тужбу Трговинском суду у Београду и тај процес је у току. Трећу купопродајну рату није уплатио. Каже да није видео смисао да је плати када су му из Агенције претили раскидом уговора из сасвим другог разлога. Сада је, међутим, Агенција саопштила да уговор раскида из оба разлога – неиспуњења обавеза и неплаћања доспеле рате купопродајне цене.

У таквом чину Агенције за приватизацију, Ђорђевић види само нечасне и скривене намере, питајући зашто су од прошлог јула чекали да тек сада раскину уговор с аргументом да није платио рату.

На примедбу да је политика Агенције до сада увек била да новим власницима, уколико запну код извршавања неке обавезе, максимално изађе у сусрет и дају им накнадне рокове, Ђорђевић узвраћа да постоје двоструки аршини према купцима.

– Држава је другу лиценцу фиксне телефоније „Теленору” продала за свега милион евра, а неким купцима предузећа неће, упркос кризи. Не знам шта је у случају хотела „Праг” посреди, али тврдим да држави не може бити у интересу да га узме под своје и тражи новог газду, јер више нема шансе да за њега добије десет милиона евра – каже Ђорђевић.

Агенција за приватизацију је прошлог петка раскинула 18 купопродајних уговора, углавном због неплаћања доспелих рата купопродајне цене. Интересантно је да су купци неких од тих фирми познати бизнисмени, а износи које нису уплатили држави у просеку су око пола милиона евра.

Тако је Ненад Поповић, функционер ДСС-а, за АБС Минел електроградњу требало да плати пету рату од 503.000 евра. Његова фирма је у петак саопштила да се, вероватно, ради о грешци. У оквиру система АБС Минел налази се седам приватизованих компанија у Србији, за које је та компанија до данас на рачун Агенције за приватизацију уплатила више од 24 милиона евра, а у самој компанији редовно се исплаћују плате и доприноси и испуњавају социјални и инвестициони програми, саопштено је. У случају предузећа „Нови колектив”, за које се претпоставља да га је купио Филип Цептер, није плаћена друга рата од такође пола милиона евра.

Миломир Јоксимовић, звани Миша Омега, није платио другу рату од око 600.000 евра за угоститељско предузеће које у саставу има хотеле „Сребрнац” на Копаонику и „Зеленкаду” на Златибору, а за хотел „Палас” у Јагодини није платио трећу рату од непуних 100.000 евра.

Милораду Пушици, бившем председнику Карате савеза Србије, одузето је предузеће „Радничко прихватилиште” из Београда, јер такође није платио другу рату од 500.367 евра.

„Будимка” – Пожега није платила другу рату од 531.000 евра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.