Није све у новцу

Ако није све у новцу, а баш у то нас убеђују еминентни научници, економисти и психолози у последњем броју часописа "Сајенс", зашто милион Срба сваке недеље игра лото желећи да добије главну награду – новац? Ако срећу не можемо купити, како се тврди у овим, скупо плаћеним, истраживачким студијама, зашто смо несрећни што не можемо да платимо летовање или купимо нови аутомобил? Како нацију неостварених жеља убедити да не би била ништа срећнија да на рачуну у банци нема минус, већ пара у изобиљу?

Ричард Лејард, из познате лондонске школе економије, годинама проучава феномен зашто велики раст прихода, односно нагло богаћење не прати и истовремено повећање осећаја задовољства, да не кажемо среће. Најкраћа порука гласи да богатство људе не чини срећним. Веровање да је високи приход повезан с добрим расположењем веома је раширено, али научници у часопису "Сајенс" тврде да је оно погрешно. Људи који имају натпросечне приходе нису много срећнији од оних с просечним платама. Често су напетији и не проводе више времена уживајући у активностима које заиста доносе задовољство.

Наш познати психијатар, професорка др Мирослава Јашовић-Гашић, уз примедбу да обавезно треба направити разлику између појмова богатства у Америци и тренутне ситуације код нас, у најситнијим детаљима потврђује тврдње изнете у познатом светском часопису: осећај личног задовољства животом, психичка стабилност и базичне вредности не могу се купити новцем.

Пристојан живот

– Наравно да нам новац обезбеђује да не бринемо о егзистенцијалним стварима, да имамо довољно за нормалан и пристојан живот. Али, новац никада није замена за срећу, при чему је срећа филозофски појам и никада не траје континуирано. У човековој природи је да тежи благостању и тренуцима који ће нас инспирисати. Верујте ми, то нема много везе с новцем. Знам много врло образованих људи са изванредним каријерама који нису срећни. Увек су у некој жудњи, фрци, желе да сачувају капитал – објашњава професорка Јашовић-Гашић.

Обичан свет, указује наша саговорница, мисли да су људи из света богатих – бизнисмени, политичари, личности са естраде – привилеговани, бескрајно срећни... Погрешно, каже она, и на наше питање да ли су они депресивни и незадовољни па траже стручну помоћ одговара да и те како залазе у психијатријске ординације. Наравно, приватне.

– Неки наши богаташи залазе код психијатара, јер су видели на телевизији да тако раде богати у свету, али, истине ради, многи по стручну помоћ долазе из стварне потребе. Свако у свом животу направи неки биланс и схвати да није постигао оно што је желео. Код нас је систем вредности веома поремећен и чињеница је да су многе социјалне релације условљене тиме да ли имаш новац или не. Опет, неко ко има довољно новца од рођења и коме је испуњавана свака жеља често губи мотивацију да било шта постигне. Доминирајуће осећање код њих је засићење и то је далеко од осећаја среће – објашњава др Мирослава Јашовић-Гашић.

Они за које мислимо да имају све и да су због тога срећни, како каже наша саговорница, најчешће су лишени тренутака среће, који нама изгледају тривијално, али ни у ком случају није реч о безначајним тренуцима. Докторка Јашовић каже да викенд са унуком или завршетак посла на којем смо се дуго ангажовали доносе специфична задовољства. Ален Крајгер, професор јавних послова и економије са Принстон универзитета, објашњава то још пластичније: сиромашни нису толико несрећни колико мислимо – они могу да уживају у стварима у којима један Бил Гејтс не може због обавеза у "Мајкрософту". Значи, није исто задовољство изазвано остваривањем пословног циља на послу и оно које проистиче из опуштеног одласка с породицом у парк или биоскоп.

Добитак на лутрији

У Јапану од 1958. до 1987. године приход запослених порастао је петоструко, али ни приближно тако није расло повећање задовољства становништва. Лејард каже да се људи осећају богатим поредећи себе са осталима. Ипак, социјално поређење није једини фактор. Постоји нешто што се назива хабитацијом, односно прилагођавање богатству које нас је изненада снашло, што, веровали или не, није лак терет. Драматична промена нечијег богатства ствара осећај среће, али он траје само док се та особа не навикне на свој статус – неколико месеци, у најбољем случају неколико година. Отуда, кад људи добију новац на лутрији у почетку расте осећање среће, али се оно временом враћа на почетни ниво. (Ево објашњења које би могло да буде утеха свим домаћим губитницима на лотоу.) Научници нас убеђују да грешимо кад мислимо да ће нам добитак на лутрији донети срећу у животу: реч је о краткорочном фокусу, а осећања човека заправо функционишу на дужи рок.

Новцем дефинитивно можемо купити ствари, али те ствари – аутомобили, куће, одела – обично не умањују неприлике које људи имају у свакодневном животу: проблеме с децом, проблеме у интимним односима, стресне аспекте њихових послова... Кад људи сањаре о великим добицима, они заправо сањаре о стварима које би могли да купе, а стручњаци кажу да при томе не схватају да то неће утицати на осећај задовољства.