Утврђен предлог закона о референдуму

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 26. јануара – Влада Републике Српске утврдила је данас по хитном поступку предлог закона о референдуму и грађанској иницијативи, изјавио је новинарима министар управе и локалне самоуправе Зоран Липовац. Он је казао да се предлогом закона уређује расписивање и спровођење републичког и референдума у општинама и градовима.

„Утврђени су и органи за спровођење референдума, начин непосредног изјашњавања грађана и заштита њихових права у спровођењу овог вида непосредног изјашњавања. Закон је техничке природе и не садржи референдумско питање. Закон, када буде усвојен, неће спроводити Републичка изборна комисија и општинске изборне комисије, већ посебна комисија на нивоу републике, општина и градова“, казао је Липовац.

Одлуку о расписивању референдума, објаснио је он, доносиће Народна скупштина Републике Српске простом већином гласова. „Предлог за расписивање референдума могу да поднесу председник и Влада Републике Српске, најмање 30 посланика или најмање 10.000 бирача. Референдум увек расписује републички парламент, али он нема обавезу да га распише ако би та иницијатива дошла од некога ко би скупио неколико хиљада гласова за расписивање референдума. Предлог закона о референдуму и грађанској иницијативи биће данас упућен Народној скупштини. Уз њега ће бити и захтев за заказивање посебне седнице парламента на којој ће се одлучивати о његовом усвајању“, нагласио је Липовац.

Према његовим речима, циљ Владе Републике Српске јесте да направи закон о референдуму који ће потпуно бити у складу са републичким уставом и додао да ће се референдумско питање увек формулисати посебним одлукама. Липовац је образложио да је предлог закона о референдуму и грађанским иницијативама донесен по хитном поступку због тога да би се створио правни оквир који ће обезбедити претпоставке за „учешће грађана у доношењу одлука које су од изузетног значаја за Републику Српску“. Зоран Липовац је подсетио да је Народна скупштина 28. децембра прошле године задужила Владу Републике Српске да предложи измене и допуне Закона о референдуму из 1993. године.

„После усвајања предлога закона о референдуму и грађанским иницијативама на дневни ред Народне скупштине биће стављена расправа о расписивању референдума и могућим референдумским питањима. С обзиром на то да је овај закон техничке природе, не верујем ће бити заустављен у Већу народа“, рекао Зоран Липовац.

Потпредседник републичке Народне скупштине Шефкет Хафизовић оценио је да предлогом закона о референдуму и грађанским иницијативама Влада Републике Српске наставља са политиком гурања „прста у око међународној заједници“. „Влада Милорада Додика наставља антиуставно и антидејтонско деловање, јер ни у Дејтонском споразуму ни у Уставу Босне и Херцеговине, референдум као појам није дефинисан. Због тога о овом питању треба затражити изјашњавање Канцеларије високог представника међународне заједнице у БиХ“, казао је Хафизовић на конференцији за новинаре у Бањалуци.

Б. Марић

-----------------------------------------------------------------------------------------

Додик: Покушај одбране бесправног деловања ОХР-а

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 26. јануара – Република Српска не оспорава одлуке високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини Валентина Инцка које су у складу са његовим овлашћењима, став је свих релевантних политичких фактора у Републици Српској.

Коментаришући јучерашњи позив Савета министара спољних послова Европске уније босанскохерцеговачким политичарима да поштују одлуке високог представника и да не доводе у питање његов ауторитет, премијер Републике Српске Милорад Додик је изјавио новинарима да је то покушај да се одбрани противправно деловање Канцеларије високог представника (ОХР). Он је поновио раније ставове да високи представник ни по једном важећем акту нема право да доноси и намеће законе, већ само „привремене одлуке из делокруга рада Председништва и Савета министара БиХ”.

Председник Социјалистичке партије и њен посланик у републичкој Народној скупштини Петар Ђокић је нашем листу рекао: „Нису за нас спорне одлуке високог представника које су у складу са његовим овлашћењима. Проблем су одлуке које он доноси излазећи из мандата који му је дат Дејтонским споразумом. Поготово оне које, практично, прекрајају уставноправно уређење БиХ и утичу на мењање политичког амбијента у овој земљи.”

Посланик Српске демократске странке Огњен Тадић је за „Политику” казао да није добро што је БиХ дошла у фазу да „већи међународни ауторитет, као што је Савет министара спољних послова Европске уније, арбитрира између високог представника и домаћих, демократски изабраних, органа власти”.

„Одговорност за то се не може тражити само на једној страни, односно у Републици Српској, већ и у Федерацији БиХ чији су политичари навикли да високи представници раде у њихову корист. Можда је дошло време да генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун позове високог представника и представнике Републике Српске на састанак на којем би се до краја разјаснила улога Савета за спровођење мира, на основу чијих декларација високи представник вуче одређене потезе на које, по Дејтонском споразуму, нема право”, рекао је Тадић.

Потпредседник Партије демократског прогреса Бранислав Бореновић нам је изјавио да се „ништа друго и није могло очекивати”. „Високи представник је уједно и специјални представник Европске уније и сасвим је нормално да она стане иза његових поступака. Став наше партије одавно је познат – никада нисмо и нећемо оспоравати ниједан гест који је у складу са Дејтонским споразумом и уставним уређењем БиХ, Републике Српске и Федерације БиХ. Све што излази из тог оквира, за ПДП је неприхватљиво”, истакао је Бореновић.

Боро Марић