Штрајк глађу због струје

Од нашег сталног дописника

Удбина, јула – "Шта би на све то рекао наш Тесла", рекоше нам ових дана браћа Мирко и Ненад Момчиловић из личког села Комић које се налази 10 километара од Удбине. Толико је удаљено и од главног личког магистралног друма. У понедељак, 10. овог месеца у Смиљану, родном Теслином селу, биће обележена 150. годишњица  рођења великог научника, а Момчиловићи су одлучили да штрајкују глађу како би скренули пажњу јавности на мрак у којем од свог рођења живе. Нити су у време Југославије имали струју нити је сада имају. После повратка из избеглиштва из Србије, сваког месеца купују нарамак свећа. "За нас су сијалица, фрижидер, замрзивач, машина за веш, електрични шпорет, телевизор и усисивач сан недосањани", кажу браћа Момчиловић који живе од продаје јагањаца – 74 овце имају – и 650 куна социјалне помоћи. 

Комић је, иначе, струју добио пре 40 година. Село је има и сада. Сви осим Момчиловића јер је њихова кућа од далековода удаљена "чак" 700 метара. Иначе, 165 српских села са 5.500 домаћинстава на подручју Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације немају струју. А то, између осталог, омета повратак људи у ове крајеве. Истовремено читав лички магистрални друм, па све до најудаљенијих тачка од њега, сва хрватска села светле као да је сваки дан Божић, а српска су масовно утонула у таму", кажу нам мештани села која се протежу од Удбине преко Грачаца према Книну: Дерингаја, Поља Губавчевог, Омсице, Мале Попине, дела Зрмање, Прљева, Прибудића... 

Момчиловићима је једини прозор у свет мобилни телефон чију батерију пуне у Удбини, десет километара пешке. Са телефоном имају барем минимално осећање да живе у 21. веку. Неће од комшије тако нешто да траже како им трошак за струју не би повећали. "Сва та наша старчад, а највише је међу повратницима управо таквих људи, живи од социјалне помоћи. И најмања парица им је драгоцена", кажу Момчиловићи који су спремни и сами да постављају бандере да би жица и до њихове куће допрла. Понудили су своје услуге хрватској електропривреди која је израчунала да јој се та инвестиција не исплати. "Кад бисмо до вас протегнули тих 700 метара жице, ви нам те трошкове, плаћањем претплате за струју, не би ни за 100 година поравнали", бирократско је објашњење које се не разликује много од вешто маскираних разлога слабе електрификације дела Хрватске који ће исто тако, ваљда, до 2009, како предвиђају овдашњи развојни стратези, да уђе у Европску унију.