Шеици троше пажљиво

Нафта на светском тржишту може бити само све скупља. Берзански аналитичари диљем света сложни су у процени да лепеза геополитичких и климатских фактора утиче на рекордни скок цене "црног злата": пре тачно 20 година барел нафте стајао је 10,42 долара, ових дана је на берзи у Њујорку у једном тренутку достизао вредност од чак 75,40 долара. "Раст цене нафте ништа сада не може да задржи: "црно злато" ће брзо достићи вредност од 100 долара по барелу . Тај тренд раста цене могао би да се настави следећих 15 година", изјавио је недавно у интервјуу Ројтерсу Џим Рожерс, амерички милијардер и петро-инвеститор.

Потрошачка половина света застрашује саму себе све широм збирком могућих разлога за нова поскупљења нафте. Војни пркос Северне Кореје, нуклеарни инат Ирана, неутажива сировинска жеђ Кине и Индије, непредвидива политичка нетрпељивост садашњег режима Венецуеле према највећем светском купцу нафте САД… јесу део геополитичких фактора који су за најмање 15 америчких долара подигли последњих месеци цену "црног злата", преноси  амерички магазин "Бизнис викли". Мањак производних петро- капацитета (сем у Саудијској Арабији) и  рафинерија, као обновљене терористичке претње Ал каиде, уз све ћудљивије сезоне урагана у Мексичком заливу и приметни мањак бензина на америчком тржишту… спектакуларно зидају цену нафте, други пут у последњих тридесетак година.

И док Запад френетично покушава да процени како ће и докле расти цена нафте и какве механизме одбране од тог поскупљења има на располагању, зона највећих светских произвођача упадљиво је дискретна о свом трошењу милијарди долара новонасталог петро-профита.

Стварно, како Средњи исток, Латинска Америка и Африка – главни снабдевачи светског тржишта стратешком сировином, користе огромне зараде? "Петро-снабдевачи света данас троше профите далеко дискретније и опрезније него почетком седамдесетих година 20. века у време првог драматичног скока цене нафте на глобалном тржишту", тврди Јанис Сфакијанакис, доскорашњи заменик председника Саудијско-америчке банке, у тексту објављеном у грчком дневнику "Катимерини".

Суочени са лавином долара, привредно неразвијени а богати нафтом, арапски шеикати су седамдесетих година 20. века лавовски део прихода ставили на штедњу у америчке и енглеске банке. Поједине принцезе са Арабијског полуострва у то време надалеко су се прочуле по расипништву у бутицима развијеног света. Привремено расипништво скупо је коштало осокољене потрошаче из зоне петро-снабдевача. Наиме, осамдесетих година прошлог века, када је цена нафте осетно опала,  поједине земље снабдевачи "црним златом" из Персијског залива нашле су се у тешкој дужничкој кризи. Шеици су брзо научили лекцију о чувању пара за "црне дане". Терористички удар 11. септембра 2001. године у САД и растућа сумњичавост западног света према токовима новца из арапско-муслиманског света утицали су на нови стил обртања петро-профита. "Данас је изузетно тешко пратити кретање новца из земаља снабдевача нафтом са Средњег истока. Велики део петро-профита повучен је из англосаксонских банака. Средњи исток је привредно далеко развијенији него седамдесетих година, тамошња пословна елита је све млађа и  изузетно образована, заинтересована за улагања углавном у региону и на Далеком истоку. Некретнине на Западу и улагања у америчке и немачке државне хартије од вредности, сада далеко мање привлаче петро-инвеститоре…", истиче Мохсин Кан, директор департмана ММФ-а за Средњи исток и централну Азију.

Док водећи латиноамерички и афрички произвођачи нафте обећавају велика улагања петро-долара у социјалне програме и наоружање, шеици са Средњег истока бацили су се на велику обнову и изградњу региона. Није случајно што америчке грађевинске и архитектонске фирме зидају највиши облакодер на свету, управо у Дубаију.