Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

(К)омот

(К)омот

Постоје још како парови који су, испод лепог омота, заиста као саливени једно другоме. Који су компатибилни, а не само комотни. А потраге трају док се тражено не нађе

Ах, та празнична атмосфера. Славећи оволике празнике, људи преиспитују све и свашта, а како и не би кад нам интелигенција свима расте директно пропорционално броју попијених чаша. Не зна човек коју од тих мудрости да уброји у ризницу – али ја бих данас о љубави. Људи око мене били су нарочито инспирисани на ту тему приликом недавних пијанки – и то много више женски део друштва, па бих да са вама поделим једну бриткост, јер је ионако богиња мудрости била тог пола.

Вели једна моја другарица овако: „Људи мешају компатибилно с комотним.“ То каже жена која се једног јутра пробудила отворивши очи мало озбиљније неголи иначе и схватила оно што су моји другари из зајечарског састава ОЛН дивно ставили у стих: „Сада живим неки живот који није неки живот.“ А онда је „обуставила“ већ заказану свадбу, и попа и матичара, не покајавши се никад за такав обрт. Зато што је одједном увидела невероватно зјапећи вакуум између компатибилног и комотног, између онога што смо тражили и онога што нас је уљуљкало зато што се показало... функционалним. Осетљивији читалац приметиће гомилање техничких израза у овоме тексту, али сва мука и лежи у томе: тако се говори о пројектима и тако се они тумаче. Сви смо ми давних дана осетили шта бисмо желели на том емотивном плану и кренули у потрагу – авај, некаква ливадица која наједном искрсне током нашег планинарења ка жељеном врху може да нам седне толико згодно да на крају одлучимо да ту саградимо кућу и заборавимо на поход, као и на идеју да је то првобитно требало да буде само фино месташце за одмор пре наставка пута. Једноставно је... бити миран, спавати спокојно, не желети ништа, прихватити да је „овако добро“. Учинити да свет о нама говори лепо, да кажу да смо узоран пар. Изгледати тако. Јер шта чаршија прича, то је оно што се важи. Срео сам људе који чешће упражњавају ментални секс него креветни, али после много година – хеј, то је постало њихов живот, па шта би друго? Жваћимо главе једно другоме још. Угризи ме као што смо вежбали. И навикли. Вежбали да навикнемо. Не иде да се таква једна узорна нетрпељивост не овековечи браком – на такво разрешење нимало благонаклоно не би гледала баба-тетка из Доње Припиздине и остала екипа весељака што пије и једе по свадбама и сахранама и том пригодом доноси ужасно битне закључке о вашем животу.

Све што човек у животу ради има једино за циљ да при оваквим окупљањима утисак жирија буде похвалан. Никаква мудролија, људи се боје промене, и боје се како ће други да прихвате ту промену. А сва је истина да је преком суду такав догађај само још једна тема за „уз кафу“. Свеједно, ми се сви чешће бавимо прихватањем него тумачењем било ког аспекта живота. Чак је и суштина религије, између осталог, у томе да прихватиш оно што те задесило. Људи сликају лепе слике умачући четкицу у го... Али неки налазе да је баш то дефиниција уметности.

Једном сам чувао мачку другарици која је морала да отпутује, па сам у стану налетео на једну од оних „објаснићемо вам суштину живљења“ књига. Реко’, ’ај’ баш да видимо и то. И гле, из гомиле патетике и очигледности вирила је и једна велика истина: сваки пут кад неко каже ону чувену „не могу да верујем, нисам то очекивао од те особе“ – лаже. Клица распада била нам је позната од почетка, али смо је гурнули у страну. Улетели смо у другу ф(р)азу: „Биће боље, промениће се то.“ И тако, надамо се промени, а знамо да је љубав сва у томе да волиш особу због онога што јесте, а не онога што би ти желео да постане. Грозно. А десило нам се свима. Но, од тога је још гора околност да се навикнемо на мане и пристанемо да будемо притајене темпирне бомбе незадовољства. Супротности се привлаче, осим кад су сасвим супротне.

Међутим, постоје још како парови који су, испод лепог омота, заиста као саливени једно другоме. Који су компатибилни, а не само комотни. А потраге трају док се тражено не нађе. Ништа ново, само још једна прастара мудрост коју смо гурнули под тепих да би било лакше.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.