Број државних возила – у магли

Податак о томе колико службених возила укупно има у републичким органима једноставно не постоји, а по свему судећи немогуће је дати чак ни процену овог броја. Рецимо, МУП, Министарство одбране и Министарство спољних послова нису под ингеренцијом Управе за заједничке послове републичких органа, већ имају своја службена возила, а њихов број није познат. Поред тога, сва остала министарства и републички органи, осим што користе возила ове управе, купују и возила за своје службе, као што су пољопривредна инспекција, Пореска управа, Управа царина.

Александар Тодоровић, заменик директора Управе за заједничке послове републичких органа, каже за „Политику” да је једино извесно то колико возила има у овој управи и колики су годишње њихови трошкови. Он, такође, подсећа да управа гориво плаћа само за возила која превозе председника Републике, Народне скупштине, владе, Уставног и Врховног суда, као и за превоз потпредседника и секретара Народне скупштине, владе, министара, генералног секретара председника Републике и владе. Гориво за превоз запослених у другим органима управе, плаћају ти органи.

Возни парк Управе ефективно ради са 339 возила, чија је просечна старост око осам година. Просечна пређена километража за тај временски период по возилу износи 181.339 километара, или годишње нешто више од 25.000 километара. Укупна пређена километража у прошлој години износи 8,66 милиона километара, за шта је утрошено 1,4 милиона литара горива, што износи око 86,27 милиона динара.

– Ови подаци добијени су захваљујући софтверској контроли коришћења возила која је у примени од 2008. године. Свакодневно имамо увид у кретања службених возила, а на крају сваког месеца имамо извештај ко га је користио, колико је километара прешао и колико је горива потрошио. Тај систем се налази у сервису. Сектор саобраћаја има одређен број особа, које воде евиденцију о томе и раде на издавању налога о задуживању возила. Радни налог за употребу возила издаје овлашћено лице у сервису. У случају одласка на службени пут, у налог се уноси почетна цифра са бројчаника, а даљу евиденцију води возач. Он уписује дестинације, пређену километражу и стање на бројчанику, што на крају оверава својим потписом – објашњава Тодоровић.

У случају да је возач задужио службено возило за превоз одређене особе, он уписује податке за цео месец и извештај подноси на крају месеца.

– Уколико корисник примети да нешто није у реду и да пређена километража не одговара евиденцији коју је он водио, онда он обавештава управу да није оверио путни налог, при чему наводи разлог за то. Такви примери се сматрају тежом повредом радне обавезе и за то следи отказ возачу – каже Тодоровић.

Наш саговорник додаје да је километражу практично немогуће лажирати, јер возила често иду на контролу у овлашћени сервис, а осим тога, „реч је о аутомобилима високе класе, код којих је немогуће лажирати километражу”.

– Имали смо један такав покушај, који је открио овлашћени сервисер. Софтвер на бројачу је био оштећен јер је неко из неовлашћеног сервиса пробао да га подеси. Возач је добио отказ – тврди наш саговорник.

Тодоровић каже да би се случај секретарице председнице скупштине која је у приватне сврхе користила службено возило открио на крају месеца, управо захваљујући овом компјутерском систему.

– Слични случајеви дешавали су се и раније, не толико често, али довољно да мора да постоји контрола. Дешавало се да возачи дођу и кажу да желе да прекину радни однос, под изговором да су нашли бољи посао. На крају месеца у извештају се види да је, заправо, реч о непокривеној километражи – тврди Тодоровић.

Наш саговорник се нада ће буџетска средства управе за следећу годину омогућити побољшање контроле коришћења службених возила.

– Надам се да ће нам се буџетски у ближој будућности омогућити увођење ГПС уређаја за надгледање и праћење кретања возила, као и електронских картица за куповину бензина – каже Тодоровић.