Динару не помаже ни НБС

Динар је и јуче опет изгубио коју пару на вредности, упркос томе што је Народна банка Србије покушала да даље обезвређивање домаће валуте заустави продајом 46,5 милиона евра, а прекјуче 89 милиона евра. То је била шеста интервенција централне банке на девизном тржишту од почетка ове године, а укупно је до сада потрошено 245,5 милиона евра. Динар се, и поред тога, јуче у неким банкама у центру Београда, продавао увелико изнад сто динара за евро.

То што је вредност динара на историјском минимуму, неке банкаре не забрињава превише, јер у наредном периоду предвиђају стабилизацију домаће валуте. Према процени Соње Миладиновски, члана извршног одбора Сосијете женерал банке, треба очекивати мањи интензитет дневних осцилација динара.

–Тренутна повећана тражња за девизама сезонског је карактера. У овом тренутку повећана тражња се може покрити обимнијим интервенцијама НБС, неким већим девизним приливом из извоза, иностраног кредита или инвестицијама из иностранства – предвиђа Миладиновска.

Она додаје да је у овом тренутку промет на девизном тржишту мали. Због тога су распони између куповног и продајног курса евра велики. С обимнијим интервенцијама НБС промет на тржишту девиза ће се повећати, што ће утицати да се купопродајни распони смање.

И Зоран Петровић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке, сматра, такође, да је слабљење динара сезонског карактера.

– Када се овај сезонски утицај „истутњи”, курс ће се стабилизовати, јер ће тражња бити слаба током 2010. године и не видим шта би то значајно могло драматичније да спусти динар на ниже гране. И даље ће бити мањих таласања у кретању курса, изазваних повременим неусклађеностима у понуди и тражњи – истиче Петровић, који сматра да је понуда девиза тренутно мршава, јер је кредитни канал преко кога су еври долазили на тржиште слаб.

Паду динара допринела је и психологија, јер и грађани и привредници рачунају да ће евро ове године и даље расти.

Економиста Горан Николић каже да ће даље кретање динара да одреде обавеза НБС да инфлацију задржи у оквирима од шест, плус минус два одсто, али и интереси разних лобија попут банкарског, дужничког, увозничког, као и политичке елите којој одговара јак курс.

– Питање је колико још вредност динара може да падне, а да се инфлација не гурне преко осам одсто. Уколико не буде спољних шокова, скокови цена нафте, хране, сировина, сматрам да динар може да изгуби на вредности шест до седам процената – каже Николић и додаје да се курс још није прелио на цене због мале тражње.

Николић каже да пад вредности динара не одговара ни банкама, јер куповином трезорских записа више не могу да зараде као пре. Оне су већ смањиле куповину тих записа за неколико стотина милиона евра.

(/slika2)– Имају они зараду и при камати од 9,5 одсто. Али њима реални динарски принос на динаре није интересантан толико колико тим динарима могу евра да купе. Битна им је зарада у еврима, а прошле године су, подсећања ради, на трезорским записима зарадили 210 милиона евра – наводи Николић.

По његовим речима, и смањење референтне камате централне банке допринело је расту евра. С обзиром на то да постоји веза између јачине динара и висине каматне стопе НБС, која је већ смањивана последњих месеци, реално је да домаћа валута ослаби у овој години. То се у пракси, каже Николић, види већ од новембра прошле године.

Међутим, Соња Миладиновски, из Сосијете женерал банке, пориче да су сада банке мање мотивисане да купују трезорске записе.

– Нема значајне осцилације у том погледу. Јучерашњи промет државним записима био је на нивоу с почетка јануара – каже наша саговорница.

Она негира да је слабљење динара резултат „освете” банака, јер су им приходи пали по основу државних хартија од вредности, због смањења референтне каматне стопе.

Зоран Петровић, из Рајфајзен банке, сматра да су такве замерке потпуно неутемељене.

– Радимо као комерцијалне банке, а не као казина. Јасно је да је са падом динарских каматних стопа пала и зарада банака, зато што банке имају далеко већа динарска потраживања од динарских обавеза. Каматна разлика између динара и евра је и даље значајна и, имајући у виду да се због слабе тражње не очекује знатније слабљење динара, инвестиције у трезорске записе ће и даље бити исплативе – објашњава.

Миладин Ковачевић, сарадник билтена „Макроекономске анализе и трендови”, оцењује да је паду динара кумовала чињеница да предузећа у овом периоду купују девизе за враћање дугова према иностранству.

Повике на НБС, у стилу „хватајте кривца”, нису оправдане, јер гувернер инструментима које поседује чини све да спречи превелике дневне осцилације.

Ј. Рабреновић
А. Николић

-----------------------------------------------------------

Продато још 46,5 милиона евра

НБС је на јучерашњој аукцији продала 46,5 милиона евра, како би у условима повећане тражње за девизама обезбедила несметано функционисање девизног тржишта и спречила прекомерну дневну осцилацију курса, саопштила је централна банка.

Јучерашњи индикативни курс евра био је 98,5631 динара

Рачунајући поменуту продају 46,5 милиона евра, НБС је од почетка године продала укупно 245,5 милиона евра.

После претпоследње интервенције НБС од 89 милиона евра на девизном тржишту, динар је јуче пао на најнижу вредност према евру од 2002. године, јер је ослабио 38 пара или 0,38 одсто, тако да је званични средњи курс 98,0520 динара за евро, објавила је централна банка.

Гувернер НБС Радован Јелашић оценио је да актуелни курс динара не угрожава планирани ниво инфлације у овој години, наглашавајући да ће, уколико би се то десило, НБС предузети одговарајуће мере.

Танјуг