Посрнули џин

Ако изузмемо евентуалне злобнике из Боинга, тешко да је ико могао очекивати да ће се око доскоро највећег планетарног произвођача авиона,  Ербаса, икада подићи толика прашина, колика се ових дана подигла. Прашина је, међутим, била таквих размера да се кроз ту измаглицу на крају једва могао назрети двојац досадашњих кормилара, Ноел Форжар и Густав Хумберт, како погнутих глава одлази са сцене и како, не баш најчвршћим кораком, на њу ступа нови – Луј Галоа и Кристијан Штрајф...

Оставка, или смена, свеједно, једног од два извршна директора компаније ЕАДС (Форжар), као и Ербасовог председника (Хумберт) била је, међутим, само логична последица сложених догађаја који су дуго нагризали овог џина, све док га сазнања да ће испорука његових такође џиновских А380 каснити седам месеци, нису бацили на колена. Рачуница је била неумољива: кашњење ће у раздобљу од 2007. до 2010. умањивати годишњи профит произвођача за око пола милијарде евра, на шта су и берзе реаговале на себи својствен начин. У току само једног дана акције ЕАДС-а срозале су се за невероватних 26 процената, а компанија само по том основу изгубила – 5,5 милијарди евра. 

Директор сплеткарош

Беше то, дабоме, сасвим довољан разлог да почне потрага за Педром, који ће, за пример, да (из)виси. Хумберт је са свог места одлетео као најодговорније лице Ербаса. Форжар се, опет, својим понашањем на месту копредседника ЕАДС-а за сличну казну, изгледа, сам кандидовао, што је, разуме се, тврдња која захтева извесна образложења.

ЕАДС је настао пре шест година, када се распао британско-немачки савез између Бритиш ероспејса (БАЕ) и Дајмлер Крајслера, а онда Немци са Французима и Шпанцима створили нову комбинацију у којој је власништво подељено овако: Французима (влада 15 одсто, Лагардер итд) и Немцима (Дајмлер Крајслер) по 22,5 одсто акција, Шпанцима (Комуникасионес аеронаутикас) пет процената, а остатак усмерен ка берзи. Фирмом су зато досад увeк заједнички управљала по двојица копредседника и извршних директора, из Француске и Немачке.

Када је пак Ноел Форжар лане прекомандован са места шефа Ербаса на место извршног (ко)директора ЕАДС-а одмах се дала приметити негова жеља да из управе одстрани – немачког колегу. Кажу да је опасно сплеткарио и створио приличан број непријатеља, међу којима очито беше и немачки копредседник Томас Ендерс који је, наравно, улучио прилику да Французу пребаци због потеза који ће, по свој прилици, тек бити предмет пажње разних надлежних органа. Госн. Форжар је, наиме, у марту, када о кашњењу не беше још ни помена, напрасно, за неких 2,5 милиона евра – продао своје акције! Испоставило да није био једини. Своје акције у ЕАДС-у је, наиме, продао и Арно Лагардер, такође Француз из најужег руководства, који је у вези с тим успео да смисли само следеће објашњење: "Морам да бирам између тога да ме сматрају нечасним, или некомпетентним човеком који не зна шта му се дешава у фабрикама... Ја бирам ово друго". Форжар је, опет, изјавио да је "шокиран презумпцијом (његове) кривице". Гужва је била већ увелико почела.

Нервозни премијер

Нервоза је захватила чак и француски парламент у коме се, рецимо, премијер Доминик де Вилпен недавно окомио на лидера социјалиста Франсоа Оланда називајући га "кукавицом" само зато што га је овај приупитао за здравље ЕАДС-а. Онда је Оланд у знак протеста напустио седницу, која је потом и прекинута, а де Виплен, чим се охладио, стао да се извињава, али су посматрачи целу ту ситуацију, најпосле, успели да виде као нови доказ повезаности француских политичких са пословним врховима, оцењујући, штавише, да би неприлике Ноела Форжара могле да угрозе чак и шефа државе Жака Ширака.

Било је, дабоме, зато много безболније да буде угрожен само Форжар, но колико ће све ово угрозити ЕАДС, а колико Ербас – тек остаје да се види.

Тренутно изгледа да је криза у обе компаније попримила велике размере. Да  јесте, потврдила су и настојања британског БАЕ системса да прода свој пакет акција у Ербасу у коме Британци, иначе, поседују 20 процената власништва (остале четири петине припадају ЕАДС-у), али и њихово запрепашћење свотом која би им у том случају припала. Показало се, наиме, да би њима, по процени банке Ротшилд, за петину Ербаса следовало једва 2,75 милијарди евра, дакле, више него упола мање од претходне процене банке Голдман Сакс која је то исто својевремено вредновала са чак – 6,5 милијарди евра.

Проблеми са жицама

Одлагање испорука до којег је дошло због "проблема са жицама" (у џиновски авион се, иначе, уграђује око 500 километара каблова) показало се, тако, као ствар готово кобна по Ербас. Многи су сада, међутим, почели да сумњају да је само кашњење могло да буде узрок тако велике кризе. Стали су да се присећају да је Боинг одлучио да не прави толике грдосије, те да се оријентисао на "дримлајнер" (са 250 места), а такође и пословног краха још једне европске кооперације, дакле свих оних 14 "конкорда" колико је укупно успело да узлети, и да се све чешће питају хоће ли бити довољно купаца да се инвестиција у европски "џамбо", тешка око 12 милијарди евра, икада исплати. Ово нарочито имајући на уму да је за авиончину велику као "зграда са седам спратова", кадру да прими од 555 до 840 путника, досад, ипак, стигло само 159 наруџбина, те да им је можда баш зато ових дана, упоредо с падом вредности акција – порасла цена.

Један А380 ће, дакле, по новом коштати између 235,4 и 251,6 милиона евра, што ће, по логици ствари, купце само додатно да одбије. Ербасу је, иначе, за шест месеци и за све типове авиона стигло једва око 150  наруџбеница. Боинг је истовремено добио – 450 поруџбина!