Изазовно колено

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, јула – Комшија који је пролетос напунио 60 година задовољан је што му млађарија не уступа место у градском превозу, јер то демантује лекаре који га плаше да "не изгледа добро". Ђавола не изгледам добро, коментарише, кад ме нараштај на коме свет остаје доживљава и третира као да сам у пуној снази

Припада поколењу "бејби бумера" – названих тако јер су рођени после Другог светског рата, у време демографског и економског "бума" – које се, као давни симболи свеколиког националног подмлађивања, те карактеристике не одриче иако су његови првенци крочили у седму деценију. Такав надимак носи, заправо, више генерација – сви који су на свет дошли у раздобљу од 1946. до 1964. године, а који су поново доспели у центар пажње, ове недеље, када је њихов тренутно најистакнутији "пионир", председник Џорџ Буш, прославио свој 60. рођендан, чак два пута. И 6. јула кад је рођен, и два дана раније у сатима ватрометног обележавања највећег државног празника, Дана независности.

Лично и колективно

У очекивању преласка у своју седму деценију, шеф Беле куће је дао неколико пригодних смерница, у којима су неки посматрачи опет нашли противречност, прилично карактеристичну за савремене политичаре. Пре неки дан је, тако, потврдио "бејбибумерску" приврженост младалаштву, рекавши како је и он својевремено мислио да је "шездесетогодишњак стар човек", али да сада тврди да "није стар" јер је све "ствар схватања". У обраћању нацији, крајем јануара, повезао је, међутим, индивидуални доживљај доба с колективном стварношћу, истакавши: "Ове године, први од 78 милиона (више од четвртине становништва САД) бејби бумера ће навршити 60 година, а то је прекретница већа од личне кризе, јер се испоставља и као национални изазов".

Све то измешано поручивало је грађанима да су се промениле мере људског века, да је његовим продужењем продужена и младост, али да то доноси и искушења друштву, које ће ускоро имати рекордан број пензионера за чију опскрбу постојећи фондови немају довољно новца. Предлог реформе ка приватизацији осигурања није му прихваћен. Успротивили су му се и његови "бејби бумери" који су се од некадашњих бунтовника претворили у кормиларе система. Регистри кажу да су њихови исписници лане заузимали 41 од 50 гувернерских положаја, тачно половину од 100 места у Сенату, 275 од 435 седишта у Представничком дому, па и да су своје присуство у Врховном суду, где су функције доживотне, повећали тако да имају три своја представника међу деветоро чланова.

Бушу су вршњаци и његова супруга Лора и његов председнички претходник Бил Клинтон, а ове године 60. рођендан славе и личности које су врхунски престиж стекле и изван власти. Међу њима су, како наводе медијски хроничари, редитељ Стивен Спилберг, магнат Доналд Трамп, уметничке звезде Шер, Дајана Китон, Лајза Минели, Сузан Сарандон, некад чувени бејзболиста Реџи Џексон…

И они који су остали без славе – не жале. Недавна анкета је показала да је 77 одсто особа с навршених 60 година "задовољно својим животом, у целини гледано". Специфичност "бејби бумера" је, кажу, и непресушна жеља за радом. У појединим компанијама је чак 80 одсто њих рекло да не желе да се пензионишу ни кад стекну услове.

С њиховим продуженим полетом рачунају и – трговци. Годишња куповна моћ "бејби бумера" износи 1,6 билиона долара – изјавио је "Лос Анђелес тајмсу" маркетиншки истраживач Вокер Смит. То је, тврде експерти, колено које стално тражи нове изазове и не жели да себе види "клецавих колена". Члан председниковог медицинског тима, др Кенет Купер, тврди да је и Буш такве природе: кад је због повреде колена морао да престане с уобичајеним "џогингом", посветио се редовним дугим вожњама бицикла.

Ипак, за многе "бумере" 60. рођендан представља шок и тешко могу да се привикну на чињеницу да више нису млади, сматра Карл Пилмер, специјалиста са универзитета Корнел. У тој болној транзицији са унутрашњим преиспитивањима долази се повремено и до самокритичних спознаја, па је тако Буш почео да признаје извесне стратешке пропусте, међу којима и неке од грешака почињених у Ираку.

Два смера

Шта се даље може очекивати од "бумера", није баш извесно. Историја нас учи да поколење рођено непосредно после велике кризе (какав је био Други светски рат) може да иде у два смера – да подстакне напредак друштва или да га гурне у нову велику кризу, каже Вилијам Штраус, коаутор књиге "Генерације".

И та диференцијација може да изгледа као "ствар схватања". Шеф Беле куће, на пример, понавља да је ратом у Ираку учинио "свет сигурнијим", док низ глобалиста тврди да се сада распламсало више међународних криза него икад по окончању хладног рата.