Шири се покрет успорених

У књизи „Похвала спорости, изазов култу брзине” Канађанин Карл Оноре, некадашњи брзохолик,саветује да пођемо његовим путем ходочасника у потрази за лаганијим темпом живота„Брзина је често забавна, продуктивна и моћна, и били бисмо сиромашнији без ње“, пише Канађанин Карл Оноре у књизи „Похвала спорости, изазов култу брзине“ коју екипа Спектра предлаже нашим издавачима за превођење. Но, писац позива на напуштање идолатрије штедње времена по сваку цену и уравнотежено успоравање.

Канадски новинар, који живи у Лондону, описује тренутак када се преокренуо и постао родоначелник данас све масовнијег покрета „за успоравање“. Пре десетак година био је на аеродрому у Риму, чекајући на лет кући, разговарао је са својим шефом телефоном, покушавајући да уштеди сваки секунд преосталог времена. Како би те последње минуте још боље искористио, истовремено је погледом прелетао преко дневних новина. Један наслов привукао му је пажњу: „Прича пред спавање за један минут“. Радило се о новом издању класичних дечијих бајки сажетих у 60 секунди. Покушавао је да запамти издавача, како би чим стигне кући наручио ову савршену литературу која ће му уштедети време кад успављује своје двогодишње дете. И, одједном му је синуло: „Да ли сам ја потпуно полудео?“ У глави тадашњег брзохолика, који је штедео сваку секунду, и радио по три или четири ствари одједном, почела су да се роје питања. Зашто смо сви у тако страшној журби? Има ли лека против сталног недостатка времена? Да ли уопште желимо да успоримо свој живот?

Данас су се „лагани“ разгранали у разнородне групе:

*Покрет споре хране, зачет у Италији, данас има око сто хиљада активних поклоника. Они верују у пољопривредне производе који се узгајају локално, подржавају пољопривреднике у својој околини, оброци се крчкају сатима, а задовољство се налази и у самом припремању таквих јела.

*Покрет за спори секс у коме се учи како да се медитацијом дође до унутрашњег успоравања.

*Спори или лагани градови као мрежа мањих градова посвећених истом циљу и организованих по истом филозофском принципу. Једна од идеја је да се радње, посао, друштво и места за забаву налазе у близини. И да се свуда може стићи пешице. Али покрет за лагани урбанизам много је шири и има холистички приступ.

*Лаганост као покрет примењује се и у новим методама васпитавања и образовања деце.

Али писац ове књиге није бунтовник који би да уништи све, баци свој „блекбери“ у реку, и врати се у пећински живот. Ово није почетак рата против брзине, објашњава Оноре, то је само упозорење да она не сме да постане обожавана опсесија.

Иако је писана пре почетка финансијског колапса, „Похвала успоравању“ критикује капитализам који гута природна богатства брже него што Мајка природа може да их надомести. Капитализам је постао сувише брз, чак и на сопствену штету. Нема више времена ни за контролу квалитета.

У турбокапитализму, како га је назвао Оноре, људи постоје да би служили економији, а не обрнуто. Успоравање је добро за нас као појединце али и за целокупну савремену културу и економију.

З. Шуваковић