Почела жетва

НОВИ САД – Како јављају са пшеничних поља широм Војводине, овог викенда у Републици званично почиње жетвена кампања која касни у просеку пет до седам дана од устаљеног рока због великих временских неприлика са којима је овог пута било суочено хлебно жито.

У целој Србији је под пшеницом око 530 хиљада хектара, од чега 290 хиљада хектара у Војводини, што је убедљиво најмања површина у последњих пола века која очекује жетеоце.

Жетвени радови до сада су обављени само на појединим парцелама у Војводини (у осталом делу Републике очекују се у другој половини наредне седмице) и према првим резултатима са терена, на пожњевених 15 хиљада хектара приноси су изузетно неуједначени и крећу се од три тоне до око шест тона по хектару.

Према речима др Србислава Денчића, управника Завода за стрна жита новосадског Института за ратарство и повртарство, ови приноси су у границама очекиваних, али је нереално на основу тако малог узорка прогнозирати укупан род, нарочито јер нова искушења, када је реч о непредвидивим временским (не)приликама, још могу имати утицаја на биланс жетве. Међутим, према његовим речима, уз недовољну агротехнику и временске недаће биће добро ако просек по једном хектару достигне

бар 3,3 тоне по једном хектару.

Овај наш познати стручњак верује да ће уз такав принос и прелазне залихе од прошле године становништво и прехрамбена индустрија у Србији успети да задовољи своје потребе до наредне жетве, али већ сада треба размишљати о наредној сетви, коју држава мора да стимулише, јер ћемо због слабог овогодишњег рода амбаре и силосе испразнити до дна.

Наравно, могућ је и извоз, али он подсећа да ће увозна погача због скока цена пшенице не само у земљама у окружењу већ и на светском тржишту бити исувише танка и горка, што је, кад се "подвуче црта", само логичан резултат вишегодишње државне политике према пшеници која се у аграру третира "као колатерална штета".