У мадрацу 200.000 евра

Ко ће први да претура по контејнеру разлог је што су се недавно у раним јутарњим часовима потукла двојица мушкараца у Новом скојевском насељу. Тачку на бокс меч ставили су продавци из оближњих бакалница који су ратоборне суграђане раздвојили. Оно што је привукло пажњу грађана јесте чињеница да су ударце разменили људи од којих је један био пристојно обучен, док је други носио прљаву мајицу и поцепане панталоне.

Драгана Топузовић, социолог, истиче да због немаштине све више суграђана претура по контејнерима како би се некако прехранили. Она, међутим, упозорава да последњих година по кантама копају и људи који тамо не траже бајату храну.

– Клошари у Београду су веома добро организовани. Свако има не само своју општину, већ и крај у коме могу да претурају по контејнерима. Спремни су да се обрачунају са незваним гостима уколико би се неко дрзнуо да им угрози територију – објашњава Топузовић.

Од човека који је песницама бранио свој рејон сазнајемо да више од хиљаду људи у Београду солидно живи од копања по контејнерима. Њихова обавеза је да пре него што дођу радници "Градске чистоће" из контејнера изваде вредне ствари.

– Најелитнији делови града су Нови Београд, Дедиње, Сењак, Баново брдо, Славија и Земун. Тамо колеге свашта налазе и уколико нам се посрећи можемо дневно да зарадимо и до хиљаду динара. У контејнерима је богат асортиман производа. Тамо се осим отпадака скупе хране могу пронаћи џемпери, мајице и панталоне, које су квалитетни. Такође, поред канти за отпатке проналазимо старе бојлере, веш машине, грејалице, вентилаторе … До сукоба са бескућницима долази, јер грађани све мање бацају хлеб, што је показатељ да је криза велика – рекао је човек који се представио као Марко. 

Наш саговорник открива да све вредне ствари односе у магацин који се налази у шахтовима, у уличном бувљаку, у Трећем булевару, у Новом Београду, за шта касније добију новац. "Кума" градских клошара каже да нико није видео, али зна да му је надимак "Гари" и да добро плаћа.

Он додаје да месечно могу да зараде и више од 20.000 динара. Тај новац утроше да би купили цигарете, пиво, некад квалитетније алкохолно пиће и платили станарину.

– Део робе заврши на улици где се продаје за ситан новац, док се роба која је очуванија продаје на картонским тезгама у Булевару краља Александра, у Отвореном тржном центру или на пијацама. Делови апарата за кућу су тражени код приватника, а оно што је неупотребљиво продајемо у старо гвожђе – истиче Марко.

С поносом истиче да је његов пријатељ Тома, пре неколико година, имао среће кад је пронашао мадрац у Земуну, јер је у њему било зашивено око 200.000 евра.

– Тома је добар човек и то је заслужио. Хтео је да врати новац, али га жена одговорила. Занимљиво да те паре нико никад није тражио. Како их је неко "зарадио", тако је и остао без њих – закључио је Марко.

-----------------------------------------------------------

Проблем са разбацаним смећем

Драган Игњатовић, директор "Градске чистоће", каже да њихови радници, досад, нису имали проблема ни са једном од ове две групе људи.