Близанци на челу Пољске

Специјално за "Политику"

ВАРШАВА, 8. јула – Пољски премијер Казимјеж Марћинкјевич (46) дао је синоћ, после девет месеци на челу владе, оставку. Руководство најјаче владине конзервативно-хришћанске странке Право и Правда (ПиП) за премијера је одмах предложило свог лидера Јарослава Качињског (57). Због ових догађања Марћинкјевич је одложио официјелну посету Хрватској.

Будући премијер који се сматра за најмоћнијег човека у земљи, онога ко повлачи све конце важних збивања је, иначе, једнојајчани брат близанац Леха Качињског, председника Пољске. Јарослав Качињски је као неприкосновени шеф странке и најзаслужнији за изборну победу, био планиран за премијера. Од тога се, међутим, одустало управо због тога да се на челу земље не би нашла два брата близанаца које, како се тврди, ни рођена мајка није могла да разликује, осим по микроскопски ситном младежу на носу. То сигурно, како се тада сматрало, не би било добро за међународни имиџ земље. Качињски су Пољацима добро познати још као деца-глумци, из филма "Двојица који су украли месец" из шездесетих година. Имају надимак, изведен из презимена. "Качери" (Паткови).

Ова одлука уследила је после повећане напетости последњих недеља између премијера и руководства странке у чему су главну улогу играла питања економске политике. Недавно је главни савезник Марћинкјевича, који је на премијерски положај дошао као релативно мало познати шеф економског тима ПиП, либерална вицепремијерка и министарка финансија Зита Гиловска, морала да демисионира после оптужби за наводну сарадњу са тајном комунистичком полицијом осамдесетих (оптужбе су се потом показале као неутемељене али...). Премијер је потом за новог министра финансија поставио свог економског саветника Павела Војћиеховског. Качињски, који предводи социјално-популистичку струју у ПиП, изјавио је да је то учињено без консултација с њим и руководством странке. А изгледа да се премијер, такође, без сагласности странке, састао с шефом опозиционе странке Грађанска платформа (ГП) Доналдом Туском (овај је потом изјавио да му је Марћинкјевич поверио да има извесне проблеме са странком, али да је то на добром путу да се реши).

Промене на врху владе подржавају и две екстремистичке странке – демагошко-популистичка, лева Самоодбрана и ултракатоличка и националистичка Лига пољских породица (ЛПП) – које сматрају да лидер најјаче владине странке треба да буде премијер.

Сада већ бивши пољски премијер је успео да, у земљи притиснутој сталним споровима и нестабилношћу после избора прошле јесени, створи имиџ умереног и часног човека и политичара. Већини политичара на власти пада рејтинг, док је истовремено, према анкетама Марћинкјевич, постао најпопуларнија политичка личност у земљи.